Izražavam lažnu brigu za predsednikove saradnike u 3.700 karaktera: Piše Mihailo Jovićević

To je laž, ili, ako vam je udobniji taj izraz, simuliranje političke ozbiljnosti - i u narodu i u javnosti i u (njegovim) medijima pitanje jeftinog parizera, skupih satova i skupih torbi, dominantno je u odnosu na sve ostalo. Zašto? Zato što kada medijsku scenu i posledično javnost uredite po svojim propagandnim aršinima onda dobijete ovo. Šta je ovo znate i sami.I šta smo čuli vezano za ove teme? Najpre, predsednik je najavio proširenje spiska namirnica koje će da pojeftine. Tu mu - to mi je bitno da napomenem, jer je deo njegov prethodnog odgovora Novoj - nisu smetala ustavna ograničenja, a smetaju mu kad odbija da traži spuštanje marži ili dogovor sa najvećim igračima na tržištu. Tada je on engleska kraljica. Nezavisno od toga, operacija parizer imala je promenljive rezultate: nisam primetio da je dočekana sa odobravanjem bilo koga van njegovog standardnog političkog tela. Koliko ih je među njima pomislilo "e, sad je stvarno počeo da nas za*ebava", to ne znamo i nemoguće je proveriti. Ako makar i jedan jeste - propade taktika.Predsednik je munjevito reagovao na priču oko sata. Stvar se, ako niste upoznati, "zavrtela" na mrežama otprilike 24 sata pre njegovog gostovanja, kada su pojedini korisnici ukazali da predsednik nosi skupoceni sat prilikom jednog obilaska terena. On je rekao da je sat, zapravo, "jeftin" (cena oko 1.000 evra), te da je, uostalom poklon, češkog predsednika Zemana, i da on namerava da ga, na kraju krajeva, pokloni novorođenčetu sa Kosova. Dakle, pohvala za brzinu reagovanja, stvarno se pokazuje da predsednik ažurno prati sve što se tiče njegovog rejtinga. Problemi: mnogi ozbiljno sumnjaju da sat košta samo 1.000 evra; po zakonu, predsednik ne sme da raspolaže ovom vrstom poklona; na kraju, ja mislim da svakom detetu rođenom na Kosovu više od sata znači rešavanje političke krize, ali, opet - ja nisam dete sa Kosova pa ne mogu da tvrdim.Na kraju, najlošiji je bio dok je branio skupe autfite svojih savetnica. Ne samo što je to uradio nevešto (uz sad već standardno snižavanje cena artikala) već je imao i (opet standardni, ja bih rekao) izlet u mizoginiju, kada je rekao da su mu se savetnice dobro udale pa imaju para za skupu garderobu. Zapravo, ne mogu baš sto posto da kažem da je ovaj njegov mentalni konstrukt mizogin, prijatnije mi je da ga nazovem "seljački", ili da se ne uvrede seljaci, "prostački", "uličarski". To je njegovo difoltno podešavanje, ništa novo.Zadržao bih se još kratko na torbama. Ovo pitanje je najmanje bitno zaista, uostalom malograđanski je zavirivati u novčanik drugima i još se, pobogu, skandalizovati skupom odećom. Problem ovde je što nisam siguran da državne službenice imaju novca za ove aksesoare, a pošto su državne službenice strah me je da kao građanin nisam propustio neki njihov izvor prihoda kojim bi mogle da pokriju ove troškove. Na takvim su funkcijama da bi svaki takav neprijavljeni izvor prihoda predstavljao priliku za korupciju. Važnije od toga: meni malo izgleda kao da se predsednik namerno nije potrudio da odbrani saradnice. Voli on to da radi: da ponižava Vanju Udovičića, maltretira Drobnjaka i slično. Time odvlači pažnju javnosti od svojih grešaka, a i pravi lažnu distinkciju između sebe - skromnog, pravovernog, radnog i trezvenog - i njih - oholih, prevarnih, lenjih i pijanih.Dobro, to je problem predsednikovih saradnika, nije naš.