Dokle će EU trpeti ruskog čoveka na čelu Srbije?

„Sedamdeset i četiri osobe privedene su na period do 72 sata“, izjavio je Viktor Furtuna, glavni moldavski tužilac iz Kancelarije za borbu protiv organizovanog kriminala i posebnih slučajeva. Moldavska policija je saopštila da je plan za izazivanje nereda bio „koordinisan iz Ruske Federacije, preko kriminalnih elemenata“, a da je većina osumnjičenih „sistematski putovala“ u Srbiju, gde su prošli obuke. Za to su, kako se navodi, dobijali oko 400 evra.

O ovom slučaju u Moldaviji izveštavaju i lokalni mediji, ali i Politiko i Radio slobodna Evropa.

Nije prvi put: u februaru 2023. godine, navijači Partizana, koji su pratili fudbalski tim na gostovanju u Moldaviji, zaustavljeni su na tamošnjem aerodrome pod istim "sumnjama". Predsednica Moldavije i tada je iznela iste optužbe, a obaveštene su i vlasti u Srbiji.

Nije toliko strašno što je Srbija kompromitovana na ovaj način: brukali smo se mi i više. Problem je u tom što osećam da, kad su iz Moldavije obavestili "naše" o tome šta se dešava, "naši" su odgovorili: "Znamo, znamo. Sve ok. Bez brige".

A ima brige, i te kako. U naročito osetljivom geopolitičkom trenutku, naš predsednik, inače jedan od najvećih geopolitičkih stratega u globalnoj politici danas, otvoreno sarađuje sa Vladimirom Putinom na temama koje nisu uobiučajena ikebana srpsko-ruskih odnosa - malo kultura, malo istorija, malo sport i malo energetika. Ne - ovo su već bezbednosna pitanja. Neki su se još možda i smejali kada je Vulin, u jednoj od vlada Ane Brnabić, putovao u Moskvu da učestvuje u borbama protiv obojenih revolucija. Nakon hapšenja ruskih opozicionara u Beogradu, i lansiranja maloumne teze o studentima kao terorostima i obojenim revolucionarima od strane upravo ruskih obaveštajaca, niko više ne bi trebalo da se smeje. Ne zaboravimo ni prosvetiteljsku ulogu FSB u "istrazi" zvučnog topa.

Pogotovo zbog onoga što Vučić radi u sektoru bezbednosti i pravosuđu prethodnih nedelja, a zapravo meseci (od kraja 2024. godine otprilike). Čistke nedovoljno lojalnih policijskih kadrova i konstantne pretnje tužiocima i sudijama koji ne postupaju onako njemu paše, to definitivno potvrđuju. Velika jesenja ofanziva režima nije više hipotetička stvar, nego realnost kojoj svedočimo svakodnevno.

Kakve to veze ima sa Rusijom? Evo kakve.

Problem sa Rusijom nije samo to što je agresorki napala suverenu zemlju, svoju komšijsku i slobodno se može reći bratsku zemlju, kršeći ne samo mirovne deklaracije nego i stvarajući presedan koji su stvaraoci moderne Evrope hteli da izbegnu - EU je pre svega mirovni projekat.

Nije ni to što je na vlasti u toj zemlji diktotor ogrezao u ličnom bogatstvu, koji sanja svoje snove o obnovi SSSR kroz vojni, energetski i špijunski pritisak. Nije ključni problem ni to što je ta zemlja u vlasništvu nuklearnih projektila (niko među oligarsima ne sanja atomsku apokalipsu, budite sigurni).

Problem je u tome što je Rusija u eri Putina postala sinonim za anti-demokratiju. Ne prosto za autoritarni ili diktatorsi pristup vladanju, nego za razaranje svih onih demokratskih institucija koje su drage srcu još ovoj nekolicini (možda čak i pun milion) građana Srbije i na kojoj je ta zemlja, obećanjem datim 5. oktobra 2000. godine, građena minulih decenija.

A razgradnja institucija - policije i tužilaštva - i jeste deo borbe protiv obojene revolucije, ideologijom Kremlja. To, uostalom, govori i predsednik, doduše tek kad malo više popije.

Trezan ili pijan, tek Vučić sprovodi politiku Putina na tlu Evrope, iza granice fronta, u zemlji koja pretenduje na članstvo u EU.

Hoće li neko na to reagovati? Ili nekome u EU to odgovara?