Lista oko Tadića predstavila ekonomski program - Srbija može biti kao Češka

Radosavljević se osvrnuo na situaciju u Slovačkoj koja je 1994. bila siromašna i nerazvijena, a danas proizvodi više automobila po glavi stanovnika nego Nemačka."Moguće je u relativno kratkom roku promeniti ekonomsku situaciju jedne zemlje. Mi možemo do kraja sledećeg mandata da dostignemo prosek razvoja Bugarske, Rumunije ili Madjarske, a za deset godina nivo Češke", rekao je Radosavljević i dodao da bi to značilo povećanje BDP-a sa sadašnjih 7.500 na više od 20.000 dolara po glavi.On je izneo plan da prvo treba utvrditi pravila, a to znači ojačati institucije."Drugi korak su temelji, a to su poljoprivreda, energetika, obrazovanje, zdravstvo i socijalna politika", rekao je Radosavljević.Jedan od predloga je da se ukinu doprinosi za zdravstvo i da se ono finansira iz poreza, baš kao što se finansira obrazovanje. On je dodao da se treba fokusirati na funkcionano obrazovanje koje podstiče kreativnost, a kod zdravstva ojačati primarnu zdravstvenu zaštitu, odnosno napraviti "ambulantu u svakom selu".Kao najveće probleme koje je najteže rešiti naveo je ekologiju i demokrafiju, pored kako se izrazio "neke nove Laure", odnosno nezavisnog džavnog tužioca.Lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić rekao je da se dok je bio na vlasti, zalagao za "skandinavizaciju regiona"."Čitava politika koju sam sprovodio bila je skandinavizacija Balkana nakon godina nasilja i ratova, a to znači uspostavljanje trajnog mira, jer sje i Skandinavija bilo prostor nasilja, ali su uspeli. Norveška je bila jedna od najsiromašnijih zemalja, ali to se dramatično izmenilo kada  je postignut socijalni, ekonomski i politički ogovor izmedju radnika i poslodavaca i ti dogovori bili su pekretnica", rekao je Tadić.On je istakao da posle 10 godina dodatnog bogaćenja bogatih i siromašenja siromašnijih, i Srbiji treba dogovor sa sindikatima, jer "pomirenje sa susedima neće imati smisla ako nema harmonije izmedju radnika i poslodavaca u obostranom interesu".Tadić je ponovio da se u javnosti svakodnevno manipuliše prosečnom platom, a da je plata koju prima najveći broj gradjana često manja od 40.000 dinara, te da je za veliki broj gradjana nemoguće da plati minimalnu potrošačku korpu.Predstavljanju programa prisustvovalo je nekoliko ministara iz vlada u periodu od 2000. do 2012. godine.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram