Foto: Shutterstok

Uređaji koji se svakodnevno koriste, poput pametnih zvučnika, kamera na vratima, televizora, pa čak i mašina za pranje veša, špijuniraju porodice, pokazalo je istraživanje.

Istraživanje koje je objavio sajt „Which?“ pokazuju da kompanije prikupljaju mnogo više podataka nego što je potrebno da bi proizvod funkcionisao.

Otkriveno je da standardni uređaji u domaćinstvu prikupljaju i dele privatne informacije s velikim tehnološkim kompanijama, kao što su Gugle, Amazon, Fejsbuk i TikTok. Veruje se da kompanije i njihovi poslovni partneri koriste informacije da bi ciljali ljude oglašavanjem na pametnim telefonima i drugim uređajima, piše Dejli mejl.

Rezultati koje je objavio sajt „Which?“ pokazuju da kompanije prikupljaju mnogo više podataka nego što je potrebno da bi proizvod funkcionisao. Guglovi Nest proizvodi, koji uključuju bezbednosne kamere, pametne zvučnike, kamere za zvona na vratima, sisteme za kontrolu grejanja, prikupljaju ogromnu količinu informacija o lokaciji ljudi koji se povezuju putem pametnih telefona koristeći Android operativni sistem. S druge strane, ti isti proizvodi prikupljaju znatno manje informacija kada se korisnici na njih spajaju preko Eplovog Ajfona.

„Nije poznato zašto se prikupljaju dodatni podaci. Međutim, Gugleov primarni posao je oglašavanje i marketing, dok se Epl trenutno fokusira na prodaju hardvera“, glasi objašnjenje istraživanja.

Stručnjaci su posmatrali koje su informacije potrebne uređajima za kreiranje naloga, koje dozvole za podatke zahtevaju njihove aplikacije i koje aktivnosti marketinške kompanije prate na tuđim proizvodima. Pametni zvučnici bi trebalo da slušaju samo kada korisnici to žele, ali to nije uvek tako.

Na primer, pametni zvučnici marke „Bose“ dele korisničke podatke s Metom, matičnom kompanijom Fejsbuka, Instagrama, Vacapa i Tredsa. Ezviz pametne kamere i zvona na vratima, koje prodaju veliki trgovinski lanci uključujući Argos, imali su daleko najaktivniji softver za praćenje. To je uključivalo deljenje informacija s TikTokovom poslovnom marketinškom jedinicom, kao i s Pangleom, vodećom platformom za video oglašavanje, Huaweijem, Guglom i Metom. Svaki brend pametnih kamera i zvona koristila je Gugl usluge praćenja, dok su se Blink i Ring povezali s matičnom kompanijom Amazon.

Ko najviše špijunira?

Foto: Shutterstok

„Which?“ je objasnio da su funkcije špijuniranja i praćenja automatski aktivirane prema podrazumevanim podešavanjima. Potrošači mogu da ih isključe, ali to zahteva promenu podešavanja i može dovesti do toga da neki aspekti uređaja ili aplikacije više ne rade. Većina menija pametnih televizora puna je oglasa, od kojih su neki personalizovani na osnovu korisničkih podataka.

Istraživanje je otkrilo da LG, Samsung i Soni uzimaju podatke pod tasterom "prihvati sve".

Dejli Mejl

Prema istraživanju, LG je tražio najviše podataka od svih brendova mašina za pranje veša, uključujući ime kupca, datum rođenja, e-poštu, imenik s telefonskim kontaktima, tačnu lokaciju i telefonski broj. Hoover je tražio kontakte i telefonske brojeve korisnika na Android uređajima. Uz Miele, praćenje precizne lokacije omogućeno je prema podrazumevanim podešavanjima i potrebno za korišćenje njegove aplikacije.

Istraživanje je pokazalo da su podaci, za koje se ljudi najviše brinu da će biti podeljeni, njihovi kontakti i lokacija u pozadini. Zatim slede fotografije, broj telefona i tačna lokacija. Prema Opštim propisima o zaštiti podataka (GDPR), kompanije moraju da budu transparentne u pogledu podataka koje prikupljaju i načina na koji se ti podaci obrađuju. Prikupljeni podaci takođe moraju da budu relevantni i ograničeni na ono što je potrebno za odvijanje obrade. Međutim, razlozi za uzimanje informacija često su preopširni, a kompanije tvrde da imaju ‘legitimne interese’.

Pročitajte još

„Kompanije ne bi trebalo da prikupljaju više podataka nego što im je potrebno za pružanje usluge koja se nudi, posebno ako će važne informacije ‘zakopati’ u dugačke odredbe i uslove korišćenja. Kancelarija poverenika za informacije o ličnosti trebalo bi da razmotri ažuriranje smernica da bi bolje zaštitila potrošače od slučajnog odricanja od ogromnih delova sopstvenih podataka, a da toga nisu svesni“, rekao je Rokio Konča, direktor politike Whicha?.

Proizvođači su tvrdili da su transparentni s kupcima u pogledu upotrebe njihovih podataka. Tvrdili su i da se prikupljeni podaci koriste za poboljšanje uređaja i usluga.

„Gugl se u potpunosti pridržava primenjivih zakona o privatnosti i pruža transparentnost našim korisnicima u pogledu podataka koje prikupljamo i načina na koji ih koristimo“, rekli su iz Gugla.

Iz Amazona su poručili da dizajniraju svoje proizvode da bi zaštitili privatnost i bezbednost svojih kupaca i da bi korisnicima omogućili kontrolu nad njihovim iskustvom.

BONUS VIDEO: Ransomver – hakeri vrebaju na internetu, čuvajte svoje računare