0
Društvenim mrežama, ali i na pojedinim inostranim sajtovima počele su da se šire informacije o tome da je popularni sajt Buking (Booking.com), hakovan. Hakeri imaju pristup svim ličnim podacima klijenata, ali i žiro računima iz banke.
Problem zapravo datira minimum pet godina unazad. U Srbiji smo za ovaj problem saznali pre nekoliko dana, kada je na društvenim mrežama počela da se širi informacija da su pojedini klijenti sa sajta Buking oštećeni. Međutim, pretragom interneta je vidljivo da taj problem postoji minimum pet godina unazad, i da su o njemu pisali i pojedini strani mediji.
Bojan Perkov iz SHARE fondacije za N1 objašnjava da prevara funkcioniše tako što ljudi dobijaju naizgled legitimne mejlove, koji izgledaju slično Bukingovim mejlovima sa pravim rezervacijama, i u kojima se od njih traži da potvrde da su zaista bukirali smeštaj.
Pročitajte još
„Međutim, to su sve bile prevarne i lažne poruke. Zatim bi u nekom tenutku na WhatsAppu stigla neka vrsta obaveštenja od hotela ili apartmana da se potvrdi još jednom ili da je došlo do nekih izmena, pa da potvrde da im kartica radi, da preko kartice nije mogla da bude izvršena uplata, i ljudi su tu bivali prevareni tako što su zapravo ostavljali legitimne podatke sa platnih kartica i posle toga njima su skidana sredstva, morali su da se žale bankama“, kaže on za N1.
Pored sumnjivih WhatsApp poruka, Perkov građanima savetuje da ako primete bilo šta neobično, pokušaju da kontaktiraju hotel alternativnim putem – imejlom ili kontakt foromom preko zvaničnog sajta.
„I da opet vode računa da su to smeštaji koji su dobro ocenjeni, koji imaju dosta komentara, tako da ipak posle svega ovoga treba imati veliki oprez“, poručuje Perkov.
Imajući u vidu da je reč o stranim kompanijama, sagovornik N1 kaže da je pitanje može li se uopšte uspostaviti pravni zahtev za naknadu štete, i koliko bi takav postupak bio učinkovit, prenosi N1.
Možda vas zanima
Prevareni građani svakako mogu da se obrate Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali i banci, ukoliko odmah shvate da su bili žrtve hakera.
„Mogu da probaju da im banka izvrši povraćaj sredstava i storniranje uplate, ako nije previše kasno. Ako je neko brzo primetio prevaru, i odmah obavestio banku, banka možda i može nešto da uradi“, kaže Perkov.
***
