Plava svetlost je deo spektra svetlosti vidljivog čoveku. Ona ima najmanju talasnu dužinu, pa samim tim nosi najviše energije. Najveći i najjači izvor plave svetlosti potiče od Sunca, a veštački se emituje iz svih mogućih elektronskih uređaja koje svakodnevno koristimo.

Iako smo plavoj svetlosti daleko više izloženi kroz Sunce nego monitore, mala razdaljina od ekrana na duži vremenski period ostavlja evidentnije posledice. Simptomi idu od glavobolja, suzenja i zamora očiju do navodnog trajnog oštećenja mrežnjače i žute mrlje.

Istina, zaštitne naočare za računar mogu da umanje zamor očiju, što potvrđuju oftalmolozi, ali i brojna iskustva kupaca. One u određenoj meri blokiraju talase plavog svetla koji se rasipaju lakše od drugih vidljivih svetala, što otežava oku da ih procesira. Pored plavog svetla, još jedan bitan uzrok zamora je dugotrajno gledanje na blizinu kao i neredovno treptanje, što dovodi do suvih očiju.

Najbolji lek koji vam može pomoći je definitino pravilo 20/20/20: na svakih 20 minuta rada, napravite pauzu od 20 sekundi i fokusirajte se na predmet udaljen barem 20 stopa (oko 6 metara). Tako ćete najbolje opustiti očne mišiće, ne dozvoljavajući im da se ulenje nakon višečasovnog korišćenja računara ili telefona.

Da li su uređaji koji emituju plavo svetlo štetni

Ovde važi konsenzus da plavo svetlo može negativno uticati na ciklus i kvalitet sna. Kako se noć približava, sve manje svetlosti dolazi do mrežnjače oka, preko koje se mozgu šalje signal da krene sa lučenjem prirodnih hormona za umirenje. Tu je najbitniji hormon melatonin, jer on signalizira telu da je vreme za spavanje.

Kada se koriste elektronski uređaji koji emituju plavo svetlo, efekat na telo je sličan kao i kad ugledate jutarnje Sunce – telo se razbudi umesto da se pripremi za san. Receptori u mrežnjači registruju svetlost, mozak luči manje melatonina, a sve to dovodi do poremećaja prirodnog ciklusa spavanja. Tu takođe mogu da pomognu naočare, koje blokiraju da određeni procenat zraka dođe do očiju.

Uprkos navodima pojedinih prodavaca optike, ne postoji nijedna relevantna studija koja dokazuje da je dugoročna izloženost plavom svetlu povezana sa oštećenjima na mrežnjači, pa čak i žutoj mrlji. Sprovedene su jedino studije na pacovima, gde su oni bili izloženi velikoj koncentraciji svetlosti na maloj distanci, što nije toliko merodavno.

Ćelije mrežnjače (retina) imaju prirodne pigmente koje štite oko od plavog svetla (lutein i zeaksanin), tako da možete biti bez brige; ovo ipak spada u domen marketinških trikova kojim se služe proizvođači kako bi povećali tražnju za zaštitnim naočarima.

Da li naočare za kompjuter imaju smisla?

One definitivno imaju svoje mesto za ljude koji dosta vremena provode ispred ekrana. Mnogi korisnici su odmah osetili poboljšanje, manji umor i naprezanje prilikom rada. Takođe, dobro dođu i pred spavanje, kada je izloženost plavom svetlu “najštetnija”.

Međutim, naočare nisu jedini izbor – tu su i druge alternative koje su skoro jednako dobre. Postoje programi koji prilagođavaju ekran tako da emituje manje plave svetlosti, uglavnom kroz primenu filtera uz koji sve na ekranu postane žućkasto. Dostupni su besplatni programi, poput f.lux , koji nude sasvim dovoljno podešavanja. Tu su i programi koji se plaćaju, poput Irisa, za one koje žele više opcija.

Koji god metod izabrali, postoji zanimljiv test koji pokazuje da li vaš monitor zaista blokira plavu svetlost i u kojoj meri.

Na kraju, možda i bitnija stavka od korišćenja naočara ili programa za smanjivanje plavog svetla je da se stvori zdrava navika za negu očiju. Pravilo 20/20/20 je odlično za prevenciju, iako je mnogima naporno da konstantno misle o tome i da na svakih 20 minuta prekidaju rad. Takođe, ishrana bogata vitaminima, kao i za sve, može da pomogne.

Ukoliko zaista osećate zamor tokom rada na računaru, nije loše dati šansu i ovim metodama, pre nego što se odlučite za neke skuplje zaštitne naočare.