Fič opet ostavio Srbiju ispod investicionog rejtinga, politiku vidi kao najveći rizik

Ova agencija za kreditne rejtinge ipak smatra da naša zemlja i dalje ima nekoliko važnih makroekonomskih prednosti u odnosu na zemlje sa istim rejtingom.

Pre svega, agencija ističe očekivanje ubrzanja ekonomskog rasta, zahvaljujući investicijama i velikim infrastrukturnim projektima vezanim za „Expo 2027“.

Zato projektuje da će realni rast BDP-a ubrzati na četiri odsto u 2027, sa 2,8 odsto u ovoj godini, pre svega zahvaljujući jednokratnim efektima povezanim sa specijaizovanu izložbu.

Oni očekuju da se rast nakon 2027. stabilizuje na oko 3,5 odsto, što bi značilo da će se BDP po glavi stanovnika, izražen u američkim dolarima, povećati za gotovo 50 odsto između 2024. i 2028. godine.

„Međutim, rastući troškovi rada, uključujući udvostručenje minimalne zarade od 2020. godine, stagnacija učešća radne snage i nepovoljni demografski trendovi predstavljaju negativne rizike za srednjoročne izglede“, ukazuju Fič.

Drugi važan (pozitivan) faktor jeste javni dug. Fič očekuje da će odnos javnog duga prema BDP-u nastaviti da opada, što Srbiju svrstava „među fiskalno stabilnije zemlje sa sličnim rejtingom“.

„Vlada (Srbije) se u velikoj meri oslanja na spoljno finansiranje, koje predstavlja oko 70 odsto ukupnog duga i objašnjava visok udeo duga u stranoj valuti od skoro 80 odsto, uglavnom denominiranog u evrima. Valutni rizik je u velikoj meri ublažen kredibilnim, stabilizovanim deviznim kursom prema euru i zaštitom od dužničkih obaveza (iz)van evra“, uprkos tome navode u pratećem saopštenju.

Fič dodatno ocenjuje da su protesti koji su usledili nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu izgubili intenzitet u drugoj polovini 2025. godine, ali upozorava da politička neizvesnost nije nestala.

Naprotiv, agencija eksplicitno navodi da bi domaći politički faktori, uključujući mogućnost vanrednih parlamentarnih ili predsedničkih izbora, mogli da dovedu do dodatnog „fiskalnog popuštanja“, pod kojima verovatno podrazumevaju potencijalno populističke mere.

„Intenziviranje političke neizvesnosti koja potkopava ekonomski rast, javne i spoljne finansije ili makroekonomsku stabilnost dovelo bi do revizije izgleda na ‘stabilan'“, navodi se među stavkama koje bi negativno uticale na stav prema srpskom rejtingu, među kojima su i fiskalna popuštanja, pad deviznih rezervi i značajna prekoračenja kapitalnih izdataka.

Kao stavke koje bi dovele do poboljšanja rejtinga, Fič navodi samo „veće poverenje da domaća politička neizvesnost neće poremetiti izglede rasta, makroekonomsku stabilnost ili devizne rezerve i „korake koji bi (poboljšali) izglede za pristupanje EU“.