Naslove i tema iz današnje štampe u jutarnjem programu "Probudi se" analizirao je i komentarisao politikolog Milanm Vukelić.
Štampa već treći dan na naslovnim stranama piše o Siriji i padu sa vlasti predsednika Bašara el Asada posle skoro 25 godina. Pored svih sukoba u svetu, Sirija nije bila u fokusu pažnje godinama unazad, a onda kao da je ta vest o Asadovom padu stigla neočekivano. Sa druge strane, jasno je da pobunjenici ovakvu munjevitu akciju nisu mogli realizovati preko noći. Ocena je bila da ni Moskva ni Teheran neće moći da pomognu, Rusija je sada bila zauzeta Ukrajinom, Iran od Gaze i Libana u teškoj situaciji jer su saveznici Palestinci i Hezbolah pretrpeli štete, vojska demotivisana i trinaestoogodisnjim građanskim ratom i time što znaju da im niko neće pomoći.
Vukelić je dao kontekst, u kom se političkom trenutku dešava ova promena u Siriji.
Mediji od prvog dana pišu kako je Asad podneo ostavku i ostavio uputstva za mirnu predaju vlasti, pre nego što je avionom, sa porodicom, praktično pobegao. Vukelić je prokomentarisao da li zvuči realno da je on lako tek “podneo ostavku“ jer je i ranije trpeo pritiske, ali je uspevao da sačuva vlast.
U prvim izveštajima svetski mediji su isticali da je premijer Sirije Muhamed Gazi el Džalali odmah izjavio da je spreman na saradnju sa pobunjenicima i apelovao na mirnu tranziciju vlasti i raspisivanje slobodnih izbora. Sirijsko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje u kome se kaže da je juče „ispisana nova strana istorije”. Vukelić se referiše da li je to ta nova stranica i da li slede slobodni izbori, kao i ko će da organizuje slobodne izbore u Siriji.
Ako se podsetimo, na poslednjim izborima, 2021. godine u jeku pandemije koronavirusa, Asad je pobedio osvojivši više od 95 odsto glasova, te gost „Probudi se“ ističe da li sada treba očekivati da pripadnici grupe Hajat Tahrir el Šam (HTS) koja je objavili pobedu i označila “kraj tiranije” bude ta koja će da organizuje nepristrasne izbore.
„Prelazni period može da bude miran, ali nisam optimističan“, rekao je Vukelić.
Stanovnici Damaska su klicali „slobodi” i radosno dočekali pobunjenike koji su upali u predsedničku palatu, zaposeli su i ambasadu Asadovog saveznika, Irana. Po gradu su se cepali predsednikovi posteri i rušile statue njegovog oca Hafeza. A onda je Rojters javio da su Sirijski pobunjenici uveli policijski čas u Damasku koji počinj od 16.00 i traje do 5.00 sati ujutro po lokalnom vremenu. Vukelić objašnjava šta mogu da očekuju građani Sirije narednih dana ako je ovo prva odluka nove vlasti.
Premijer Sirije (Mohamed Gazi Džalali) izjavio je juče da većina ministara njegove vlade i dalje radi iz kancelarija u Damasku, nakon što su pobunjenici ušli u sirijski glavni grad tokom vikenda. Međutim, već postoje znaci da će se savez pobunjenika suočiti sa brojnim problemima. Mediji navode da državni službenici ignorišu pozive da se vrate na svoja radna mesta, ima problema na aerodromima, graničnim prelazima, u zdravstvu, zaposleni u civilnom vazduhoplovstvu napustili posao. Juče je objavljena i vest da se stotine sirijskih izbeglica okupilo na dva granična prelaza u južnoj Turskoj, iščekujući povratak kući nakon pada vlade predsednika Bašara el Asada. Brojne izbeglice iz Sirije našle su utočište u Turskoj u prvim godinama sirijskog građanskog rata koji je izbio 2011. godine.
Gost TV Nova analizira da li će nove vlasti uspeti da steknu poverenje za tako kratko vreme i kako će se situacija u Siriji odraziti na ostale zemlje regiona.
„Erdoganu ide u korist veliki broj izbeglica, Liban bi mogao da upande u veliki problem. Iran je na korak od potpunog gubitka uticaja na Bliskom istoku, Izrael bi sada mogao da pokuša da izvršu aneksiju Zapadne obale“, smatra Vukelić.
Asad se navodno nalazi u Moskvi, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je odluku o davanju političkog azila svrgnutom sirijskom predsedniku i njegovoj porodici doneo lično predsednik Rusije Vladimir Putin. Rusija je i ranije pomagala Asadu. Vukelić priznaj da li njegov dolazak u Moskvu, vidii kao odstupnicu za mogući povratak Asada na vlast i da li je moguće da se Asad nekad vrati u Siriju.
Asadova vladavina u Siriji obeležena je jednim od najkrvavijih perioda u istoriji Sirije. Od inauguracije 17. jula 2000. sirijski predsednik Bašar el Asad svoju vlast temeljio je na strahovladi, a na početku njegove vladavine nije se činilo tako. On je tada bio mlad, obrazovan na zapadu, lekar- oftamolog, kažu da je za mnoge bio “čovek nade”, ali ubrzo je promenio pristup. Dok je porodicu poveo sa sobom, Asad je u Siriji ostavio brojne saradnike. Sirijska opservatorija za ljudska prava javila je juče da je šef kabineta Asadovog brata pronađen mrtav u svojoj kancelariji. Gost „Probudi se“ komentariše po čemu će na kraju biti upamćen period njegove vlasti i kakav scenario čeka Asadove saradnike.
Dugi rat između snaga Asadove vlade sa jedne, i niza opozicionih pobunjeničkih snaga koje traže njegovo svrgavanje sa druge strane, počeo je kao pobuna u okviru Arapskog proleća 2011. godine. Sirijci su se tada protiv vlasti pobunili mirnim protestom, na koji je Asad odgovorio nasiljem, što je raspirilo građanski rat.
Sukob u kom je ubijeno više od 300.000 ljudi, a iz zemlje je raseljeno oko 6.8 miliona, imao je štetne posledice po ceo region. Pobunjenici su tokom rata uglavnom držali položaje na severu Sirije, u provinciji Idlib, a delove teritorije Sirije (oko 30 odsto), koja nije bila pod Asadom, kontrolisali su i Kurdi, ali i strane države poput SAD, Izraela i Turske.
Postoji stalan rizik od obnavljanja Islamske države, antizapadne represivne organizacije, koja je 2014. godine ozloglašeno proglasila samozvani kalifat koji se prostirao na delovima Sirije i Iraka, sve dok američka vojska nije intervenisala kako bi pomogla u njenom povlačenju. Ogranak Islamske države u Siriji i Iraku više ne kontroliše nijednu teritoriju i nije poznato da je igrala ulogu u poslednjoj ofanzivi.
SAD i Ujedinjene nacije (UN) su HTS odavno označile kao terorističku organizaciju, na čelu sa njihovim vođom, Abu Mohamedom al-Golanijem, koji je bio i vođa ogranka Al Kaide.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO – Dragoslav Rašeta o padu Asadovog režima u Siriji: Da li Tramp donosi zaokret u spoljnoj politici SAD?