Asad je pao, ali nije jedini koji je upravo pretrpeo poraz: Ko su pobednici, a ko gubitnici nakon preokreta u Siriji

Pobednici

Sirija (možda)
Narod Sirije trpeo je 13 godina građanskog rata i skoro pola veka brutalne vladavine porodice Asad, koja se služila cenzurom, državnim terorom, hemijskim oružjem i masakrima za očuvanje vlasti. Rat je odneo između 470.000 i 600.000 života, čineći ga drugom najsmrtonosnijom konfliktom 21. veka, posle Drugog rata u Kongu, piše Politiko.

Više od 13 miliona Sirijaca je raseljeno, dok je 6,2 miliona potražilo utočište u inostranstvu. Rat je u velikoj meri omogućio uspon Islamske države (ISIS).

Ipak, da li su obični Sirijci zaista pobednici, zavisi od budućih političkih dešavanja. Postoji strah od vakuuma vlasti i sukoba političkih frakcija i religijskih grupa.

Glavna pobunjenička frakcija, Hajat Tahrir al Šam (HTS), vodi lider s istorijom džihadističkog ekstremizma. Iako se HTS distancirao od Al Kaide, skeptici se pitaju da li su zaista ostavili ekstremizam iza sebe.

U petak je lider HTS Abu Mohamed al Džulani izjavio da se grupa  razvila i da je sada prioritet obnova Sirije. „Hajat Tahrir al Šam je samo jedan deo ovog dijaloga i može se raspustiti u bilo kom trenutku. To nije cilj sam po sebi, već sredstvo za obavljanje zadatka: suprotstavljanje ovom režimu,“ rekao je al Džulani za CNN.

Neki se nadaju da se HTS zaista reformisao, ali mnogi ostaju skeptični. „Verovati al Džulaniju i HTS-u je kao čuvena dosetka Oskara Vajlda o drugim brakovima – 'trijumf nade nad iskustvom',“ upozorio je bivši američki diplomata Alberto Fernandes.

Turska
Predsednik Redžep Tajip Erdogan, nekadašnji saveznik Asada, podržao je pobunu pre 14 godina, uglavnom zbog suprotstavljanja Iranu. Turska je ključni pokrovitelj islamističkih opozicionih grupa i koristi pad Asada za jačanje svojih geopolitičkih ciljeva, uključujući suzbijanje kurdskih separatista i rekonstrukciju Sirije, što će doneti profit turskim firmama.

Za Erdogana se smatra i da je odigrao jednu od ključnih uloga u ofanzivi u Siriji.

„Ogromna pobeda za Tursku — genijalan potez Erdogana,“ napisao je ekonomista i komentator Timoti Eš u objavi na platformi X.

Izrael
Izrael je Asadov pad predstavio kao udarac iranskom uticaju u regionu. Premijer Benjamin Netanijahu pohvalio je ishod, naglasivši opasnosti koje ostaju, uključujući haos duž granice.

Bez Asada i režima prijateljskog prema Iranu, Teheran neće imati kopnene puteve za snabdevanje svog saveznika Hezbolaha kako bi pomogao grupi u njenom ratu protiv Izraela, što militantni libanski šiitski pokret čini još jednim očiglednim gubitnikom Asadovog pada. To bi, takođe, moglo učiniti Liban pobednikom, ukoliko zemlja uspe da se oslobodi uticaja Hezbolaha.

Gubitnici

Kurdi u Siriji
Asad je dopuštao Kurdima u severoistočnoj Siriji izvesnu autonomiju. S padom režima, neizvesno je da li će im novi režim, možda pod uticajem Turske, omogućiti sličan status. Kurdska milicija YPG već je izgubila neka područja. Kurdi u Siriji teško da će biti umireni objavom Donalda Trampa na društvenim mrežama u nedelju, u kojoj je izjavio da je Sirija haotična. „SJEDINJENE DRŽAVE NE TREBA DA IMAJU NIŠTA S TIM. OVO NIJE NAŠA BORBA. PUSTITE DA SE ODIGRA. NE MEŠAJTE SE!“ napisao je Tramp. Tokom svog prvog mandata kao predsednik SAD, Tramp je želeo da povuče sve američke specijalne snage iz severoistočne Sirije, gde su se borile protiv džihadista Islamske države zajedno sa Kurdima. Pentagon ga je ubedio da ostavi deo trupa u tom području; procenjuje se da ih je tamo ostalo oko 900.

Ranije ovog meseca, Trampov saveznik i kandidat za Kabinet, Robert F. Kenedi Mlađi, otkrio je da je Tramp želeo povlačenje svih američkih vojnika zbog straha da bi mogli postati „topovsko meso“ u potencijalnim sukobima između Turske i kurdskih boraca.

Alaviti
Pripadnici manjinske zajednice Alavita, koji čine 12% sirijske populacije, strahuju od osvete. Kao stub režima, bili su uključeni u zločine tokom sukoba.

Rusija, Iran i Hezbolah
Pad Asada oslabio je poziciju Rusije i Irana u regionu. Obe zemlje su spasavale njegov režim od 2015. godine, ali su zbog svojih problema, poput rata u Ukrajini, značajno smanjile podršku. Hezbolah je pretrpeo velike gubitke u sukobima s Izraelom, dok je Iran izgubio ključnog saveznika za transport oružja.

Visoki zvaničnik Bajdenove administracije rekao je novinarima: „Ovo je fundamentalna promena u celokupnoj ravnoteži na Bliskom istoku.“

Moskva je intenzivno radila na tome da nagovori Asada da se pomiri sa Erdoganom i istraži politička rešenja za okončanje građanskog rata. Da je to uspelo, Sirija bi se verovatno otvorila za unosne trgovinske aranžmane za ruske kompanije i osigurala bezbednost strateških vazdušnih i pomorskih baza Moskve u Siriji. Tokom leta, Kremlj je više puta pokušavao da organizuje direktne susrete između sirijskog i turskog lidera.

Ruski vazdušni napadi u podršci Asadu od početka ofanzive pobunjenika 27. novembra bili su minimalni, nesumnjivo uglavnom zato što je Vladimir Putin morao da se fokusira na situaciju u Ukrajini.