Lekar koji se "igrom slučaja" pretvorio u krvavog diktatora: Kako je Bašar al Asad postao sinonim za tiraniju?

Ipak, kada je reč o okrutnosti, Asad se vrlo brzo popeo na vrh lestvice najbrutalnijih svetskih diktatora. Tokom 13 godina krvavog građanskog rata u Siriji, više od pola miliona ljudi izgubilo je život, dok su milioni drugih bili primorani da napuste svoje domove. U mnogim očima, Asad je postao oličenje "banalnosti zla", koncepta koji je definisala nemačka filozofkinja Hana Arent.

Iako su Rusija i Iran pružali vojnu i finansijsku podršku njegovom režimu, to je samo odložilo neizbežno. Sirijske pobunjeničke grupe konačno su zauzele Damask, prisilivši Asadovu porodicu da u tajnosti napusti zemlju. Njegov beg u Rusiju bio je brži nego što je iko mogao očekivati. Otišli su tiho, bez najave, uzimajući sa sobom što su više mogli od svog bogatstva, koje se procenjuje na više od milijardu funti.

Uspon i pad režima

Bašar al Asad nije bio predodređen za vlast. Njegov stariji brat Basel, avanturista i ljubitelj brzih automobila, bio je prvobitno označen kao naslednik njihovog oca, Hafeza al Asada, koji je 1971. došao na vlast vojnim udarom. Međutim, nakon što je Basel poginuo u automobilskoj nesreći 1994. godine, Bašar, tada skroman oftalmolog u Londonu, bio je pozvan nazad u Siriju. Šest godina kasnije, postao je predsednik.

U početku, mnogi Sirijci su verovali da će doneti reforme. Njegova tiha priroda i skromno ponašanje delovali su kao osveženje u poređenju sa oštrim vojnim stavom njegovog oca. Period od 2000. godine poznat je kao "Damasko proleće", kada je Asad pustio političke zatvorenike na slobodu i dozvolio ograničene političke debate.

Međutim, sve se promenilo 2011. godine tokom Arapskog proleća. Kada su sirijska deca u gradu Dera na zidu napisala grafit "Sledeći si ti, doktore", Asad je odgovorio brutalno. Deca su uhapšena i mučena, što je izazvalo masovne proteste. Umesto da udovolji narodu, Asad je naredio da vojska puca na demonstrante. To je bio početak građanskog rata koji je doveo do potpunog haosa u zemlji, piše The Telegraph.

Tokom rata, Asad je upotrebio brutalne taktike kako bi se održao na vlasti – od bombardovanja civilnih područja do upotrebe hemijskog oružja. Njegova bezbednosna služba koristila je mučenje kao sredstvo represije, pri čemu je više od 14.000 ljudi umrlo u pritvoru.

Asad se oslanjao na podršku svoje uže porodice. Njegov brat Maher, poznat po svojoj brutalnosti, komandovao je elitnim vojnim jedinicama koje su gušile pobune. Njegov rođak Rami Mahluf, jedan od najbogatijih ljudi u Siriji, kontrolisao je veliki deo sirijske ekonomije, sve dok se nije sukobio sa Asadom i izgubio većinu svog bogatstva.

Izgnanstvo u Rusiji – novi početak ili kraj puta?

Asadovi su se sklonili u Rusiju, jednu od retkih zemalja gde je malo verovatno da će biti izručeni novim sirijskim vlastima ili Međunarodnom krivičnom sudu. Ruski predsednik Vladimir Putin odobrio je njihov azil, a glasine sugerišu da su Asma i njihova deca stigli u Moskvu danima pre nego što je Bašar zvanično napustio Siriju.

Porodica Asad ima snažne finansijske veze sa Rusijom. Njihova ulaganja uključuju luksuzne apartmane u prestižnim moskovskim neboderima. Njegova deca, uključujući najstarijeg sina Hafeza, već su bila povezana sa Moskovskim državnim univerzitetom, gde je Hafez stekao akademsko zvanje iz oblasti matematike.

Asma Asad, nekadašnja devojka iz Londona, postala je jedna od najkontroverznijih figura režima. Tokom vladavine njenog supruga, često su je kritikovali zbog raskošnog načina života. Njeni troškovi za luksuzni nameštaj i garderobu, koji su se merili u stotinama hiljada dolara, dolazili su u vreme dok je sirijski narod bio na ivici gladi.

Tamo gde je Sadam Husein bio obešen, a Gadafi linčovan, Asad je pronašao sigurno mesto daleko od suda pravde. Njegovo bogatstvo, veza sa Rusijom i nedostatak međunarodnog pritiska garantuju mu spokojnu starost.

Međutim, kako se svet menja, čak ni Putin ne može zauvek garantovati zaštitu. S obzirom na to da je Međunarodni krivični sud optužio druge svetske lidere za ratne zločine, sudbina Asada u Rusiji možda neće biti tako sigurna kako se čini.