Osim automobila, kao decu su nas većinu fascinirala i druga sredstva koja su nam omogućavala kretanje kakvo ne bismo postigli sopstvenim nogama. Vozovi, brodovi, podmornice, svemirske letelice i druga fascinantna mašinerija zaokupljala je naše radoznale umove i kratku pažnju, a neke od tih opsesija traju kroz ceo život. Uz Minije, Markova dečija strast bio je put u svemir, te je između dva Rovera sa malim točkovima izabrao onaj zemaljski – Rover Mini iz 1996. godine.
„Od kad znam za sebe i znam za automobile, znao sam i za Minija. Sećam se da mi je bilo fascinantno da prolazim u nekom malom automobilu na pedale, i vidim da sam u istoj ravni sa Minijem. Uvek su bili u simpatičnoj boji sa drugom bojom krova, i tako je sve nastalo. Posle je došao Mister Bin, pa Majkl Kejn, a onda i sve drugo što treba.“ počeo je Marko o ljubavi koja traje od kraja osamdesetih godina.
Kada je najzad došlo vreme da kupi jednog Minija u arhivi forumskih oglasa naišao na jedan tamnozeleni Rover Mini 1.3i: U tom periodu, njegova vlasnica se dvoumila oko prodaje, a kada je konačno došao trenutak, sam čin bio je dosta dirljiv i na ivici suza.
„Nisam seo u Minija dok nije došao taj dan, tako da nisam znao kakav je doživljaj, a nisam znao ni šta kupujem. Mislio sam da je mlađi Mini bolji, jer se ne kvari i tako dalje. U probnoj vožnji, Marko je sa propalog suvozačkog sedišta vlasnicu pitao samo jedno — da li diže temperaturu: „Ona je odgovorila sa ne. Par dana kasnije, ispostavilo se da me nije slagala jer kazaljka zapravo nije ni radila.“
U narednim danima, Marko se brzo upoznao sa još njegovih mana. Uz to što je trošio ulja koliko i benzina, nikakve lampice nisu radile, a pošto je bio udaran i pozadi, šasija je bila kriva i točkovi su stajali nakrivo. Od četiri maglenke, radila je samo jedna, dok su dve bile polomljene, a pošto je bio udaren, uvek je imao tužno lice sa branikom spuštenim na dole.
Kroz proces restauracije, Marko je želeo da nauči sve o Miniju, znajući da će to biti jedna avantura puna neočekivanih obrta koja će na kraju ostaviti jedan pozitivan efekat na njega. Nakon četiri godine euforije, frustracije, napamet naučenih šifara sa sajta Mini Spares i svakodnevnog druženja sa poštarom, Mini je ponovo zasijao.
Celokupnu priču o tome šta je sve urađeno tokom restauracije da bi ovaj Mini danas izgledao ovako, pročitajte ovde.
Izvor: Autoslavia
Bonus video: U Srbiji napravljen unikatni Mini koji je pravi gejmerski san
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar