Sedamdesete godine bile su doba u kom je Fića i dalje bio najčešći činilac u uličnom pejzažu širom Jugoslavije. Zastavino čedo bilo je realnost većine mladih vozača, suočenih sa preprekom koja do današnjeg dana pogađa svaku generaciju novostasalih automobilista - finansijama. Sve to je iskusio i Ljuba, vlasnik automobila kog vam danas predstavljamo, a koji mu je bio velika želja tokom života.
Do danas Ljuba je delimično ili potpuno restaurirao nekoliko različitih Minija, a ovaj primerak je njegov poslednji projekat koji je trajao oko dve godine:
„Sa tim čovekom sam se deset godina natezao. Povremeno sam navraćao i dugo nije želeo da ga proda, ali je na kraju posustao. Bio je baš dobra osnova.
Bio je u prvoj boji i imao je originalne podove što je retko kod Minija, a posebno kad je auto tih godina. Dogodi se to ponekad, ali zaista to nije često.
Šasiju sam odšrafio i zašrafio što je isto retko jer zadnje grede istrunu. Problem je bio što fabrički imaju lošu zaštitu, zato tako i propadaju.“
Tokom restauracije, Mini je i mehanički unapređen, tako da može da se bez problema nosi sa svakodnevnim saobraćajem i gradskim gužvama. Detalji koji se teško primećuju, ali mnogo znače su potpuno nova stakla, štop lampe i farovi.
Na prvi pogled, Ljubin Mini deluje kao da je tek izašao iz salona i dobio svoje prve tablice. Najprimetnije su Minilite felne od 12 inča, te ovalna maska sa MK1 Minija, ali su tu i široki rubovi ofarbani u boju karoserije. Čak je i bravica gepeka drugačija, takođe sa MK1 generacije.
Unutra, Ljuba je originalna sedišta zamenio Koenig sedištima presvučenim u crnu glatku kožu i alkantaru. Drveni volan je Nardi, a jedini dodatak instrumentima jeste Smiths obrtomer. A kako sve to izgleda i do koje mere se vodilo računa o detaljima u enterijeru, pogledajte ovde u foto-galeriji.
Izvor: Autoslavia
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
