AP piše o spornoj odluci pred izbore: Nova pravila mogla bi drastično da otežaju glasanje dijaspori

Ova odluka znači da bi birači u Čikagu, gde živi brojna srpska zajednica, morali da glasaju u vremenu između 1 sat posle ponoći i 14 časova, dok bi Srbi u pojedinim delovima Australije i Novog Zelanda morali da izađu na birališta – koja se obično nalaze u diplomatskim predstavništvima i kancelarijama – i glasaju tokom noći, piše američka novinska agencija Asošijeted pres (AP).

Izbore zakazane za 25. oktobar, koji su od izuzetnog značaja, raspisao je srpski populistički lider Aleksandar Vučić pre nego što se prošlog meseca povukao sa dužnosti predsednika, u nastojanju da se vrati na vlast kao premijer i lider svoje Srpske napredne stranke.

Vučić je podneo ostavku na mesto predsednika 27. septembra, čime je svoj drugi i poslednji zakonski dozvoljeni mandat skratio za više od sedam meseci.

Do ostavke je došlo usled kontinuiranog pritiska izazvanog gotovo dvogodišnjim protestima sve snažnijeg studentskog pokreta, koji je prerastao u političku snagu spremnu da mu se suprotstavi na izborima.

Analitičari predviđaju neizvesnu trku i veliku izlaznost, što bi moglo da ide u prilog izbornoj listi koju predvode studenti. Ipak, tenzije u Srbiji su visoke, uz incidente i sukobe tokom predizbornih skupova. Međunarodni posmatrači navode da su prethodne izbore u ovoj balkanskoj zemlji pratile nepravilnosti i nasilje.

Izborna komisija je u ponedeljak odlučila da se vreme glasanja u inostranstvu poklopi sa terminom glasanja u Srbiji — od 7.00 do 20.00 časova — umesto da prati lokalno vreme u zemljama u kojima se glasa, a takođe je odobrila otvaranje 93 biračka mesta u inostranstvu.

Iako je to za 12 biračkih mesta više nego na izborima 2023. godine, njih devet se nalazi u susednoj Bosni, koja ima brojnu srpsku manjinu u okviru Republike Srpske — entiteta u kojem većinu čine bosanski Srbi. U Bosni će ukupno biti 28 biračkih mesta, što čini gotovo 30 odsto svih biračkih mesta u inostranstvu.

Vučić uživa popularnost među bosanskim Srbima, a njegov tamošnji politički saveznik, Milorad Dodik, zalaže se za odvajanje Republike Srpske iz Bosne.

Izborni zvaničnici saopštili su da se najmanje 100.000 građana prijavilo za glasanje u inostranstvu, što je gotovo tri puta više nego 2023. godine.

Sofija Mandić, pravnica i članica Republičke izborne komisije, izjavila je da predložene promene u organizaciji glasanja u inostranstvu ignorišu zahteve opozicije predsedniku Aleksandru Vučiću da se otvori više biračkih mesta u Severnoj Americi, Australiji i Evropi.

„Ovo bi praktično moglo da zatvori vrata za više od 26.000 ljudi“, rekla je Mandić za televiziju N1 u nedelju, uoči glasanja izborne komisije o predloženim promenama.

Mandić je navela da Ministarstvo spoljnih poslova bira mesta na kojima će biti otvorena pojedina biračka mesta „na osnovu pretpostavki o tome kako će ljudi glasati“.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić odbacio je te tvrdnje. On je u nedelju na društvenoj mreži X naveo da se pri određivanju biračkih mesta u inostranstvu ne uzima u obzir „samo broj prijavljenih birača, već i logistički, bezbednosni, prostorni i kadrovski“ kriterijumi.

Posebno su pogođeni građani u mestima poput Vankuvera u Kanadi, gde se za glasanje prijavilo gotovo 1.300 ljudi, ali nije određeno nijedno biračko mesto, rekao je David Krstić, takođe član izborne komisije.

Prema njegovim rečima, birači iz Srbije koji žele da glasaju morali bi da pređu oko 3.500 kilometara kako bi stigli do najbližih biračkih mesta u Torontu ili Otavi.