0
Beograd je najveći zagađivač fekalnim vodama na celom toku Dunava, iz kog se na više od 30 mesta kanalizacija uliva ili direktno u ovu evropsku reku ili preko njene pritoke Save. Najveći kanalizacioni ispusti kreću od Mosta na Adi, gde se uliva Topčiderska reka, preko ispusta kod Gazele i na delu Savske promende u samom srcu Beograda na vodi, sve do Ade Huje i ušća Mirijevskog potoka. Kad se tome dodaju ispusti novobeogradskih fekalnih voda u Dunav, jasno je zašto je u prestonici šetnja pored reka često neprijatna, a kupanje i pecanje u njima se ne preporučuje.
Topčiderska reka, koja je u toku kroz Dedinje i Rakovicu pretvorena u kolektor fekalnih voda i industrijskog zagađenja, završava u Čukaričkom rukavcu, poznatom po neprijatnom mirisu, plutajućem otpadu, pa čak i leševima uginulih riba. Ovaj rukavac nastavlja se na Savu, duž koje se dalje nižu kanalizacioni ispusti, od kojih se naveći nalazi ispod mosta Gazela, gde se koncentrišu fekalne vode sa jedne strane od Kumodraža i Voždovca, i sa druge od Velikog i Malog mokrog luga, preko Učiteljskog naselja i Crvenog krsta. Stručnjak za urbane vode i profesor na Imperijal koledžu dr Čedo Maksimović objašnjava za „Novu“ da Beograd ukupno ima više od 30 kanalizacionih ispusta.
Otvor kolektora kod Gazele zbog visokog vodostaja Dunava trenutno nije vidljiv, a zbog građevinskih radova uz taj deo keja prilaz je nemoguć. To, međutim, ekipu lista „Nova“ nije lišilo prizora ispuštanja fekalnih voda u Savu, na oko 300 metara uzvodno, gde je tik uz jedan od splavova izbijala mutna voda od koje se širio oštar neprijatan miris. Gostiju na splavu, na sreću, u tom trenutku nije bilo, a smo nastavili šetnju nizvodno, ka centralnom delu Beograda na vodi prateći mutnu mrlju i neprijatan miris koji se naizmenično smanjivao i pojačavao.
Ispust u Beogradu na vodi, u produžetku Nemanjine ulice, pored restorana Savanova, u kasnim prepodnevnim satima takođe nije bio aktivan, pa su šetači i oni koji su sedeli na klupama sa poglednom na kanalizacione ispuste bili pošteđeni neprijatnosti koje ih čekaju kasnije u toku dana, a koje će do punog izražaja doći u toku leta, kad nivo reke opadne i otvori se nađu iznad vode.
Ubedljivo najgori prizor zatekli smo na Adi Huji, na mestu gde se u Dunav izlivaju fekalne vode koje Mirijevski potok skuplja kroz Mirijevo, Karaburmu i Rospi Ćupriju. Ovaj kanalizacioni ispust u formi malog rukavca sa vodom u boji blata, okružen je deponijom plastičnog otpada koja se sa kopna širi u reku, ka olupini obližnjeg broda. Na samo oko sto metara uzvodno, gde se miris koji izaziva mučninu polako gubi stoji pecaroš kome, kako kaže, pecanje olakšava to što je ispust nizvodno i zaklonjen iza drveta.
Stručnjak za vode, docent za Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu dr Ratko Bajčetić kaže za list „Nova“ da je jedan od najvećih problema Beograda pretvaranje manjih vodotokova u fekalnu kanalizaciju, pri čemu su samo Topčiderska reka i Mirijevski potok ostali nezacevljeni, tj. otvoreni fekalni vodotokovi sa uništenim biodiverzitetom, koji predstavljaju ruglo i izvor neprijatnih mirisa.
Na novobeogradskoj strani Dunava, na samom ušću Save, na koje puca pogled sa Kalemegdana, nalazi se glavni sanitarni ispust za Novi Beograd i Zemun, objašnjava profesor Čedo Maksimović. Uzvodno od tog mesta, uz kej, nalazi se crpna stanica Karađorđev trg, glavna za prepumpavanje sanitarne vode iz ovog dela grada u Dunav. Preko puta stanice, odmah uz restoran, jedriličarski klub i pristanište za čamce koji voze do Lida, nalazi se još jedan ispust. Beograđanka Lara, koju smo sreli u blizini, kaže da nikad ne sedi baš na tom delu keja, ali da vetar neprijatne mirise ume da odnese i do restorana uzvodno, koje posećuje.
„Ovde ispuštaju kanalizaciju obično uveče, ali šta da rade, moraju negde, velika je to voda, ona sve odnese“, poručuje nam čovek koji sa tog mesta prevozi građane do plaže na Velikom ratnom ostrvu.
Dr Bajčetić objašnjava da to baš nije tako, da ni Dunav nije svemoćan.
„Uz sanitarnu vodu u Dunav stižu koliformne bakterije, menja se PH vrednost, smanjuje količina kiseonika. Reka je živ organizam, složen biodiverzitet koji zavisi od ravnoteže, koji se na ovaj način narušava. Promene izazivaju stres kod rečnih vrsta, što je najveći uzrok njihovog smanjenja. Zbog toga u zagađenom delu vodotoka imamo manje ribe, ali i manje kvalitetnu ribu, u lošijem fizičkom stanju – objašnjava naš sagovornik i podvlači da je na početku cele ove priče čovek – koji prvo da zagadi a onda na kraju jede produkte svog zagađenja.
Beograd traži rešenje u zastareloj tehnologiji
Beograd ne bi imao problem zagađenih reka da, kao svi veći evropski gradovi na Dunavu, ima sistem za prečišćavanje otpadnih voda. Rešenje je Vlada Srbije najavila u okviru projekta „Čista Srbija“, koje je Maksimović kritikovao kao loše jer predviđa ugradnju zastarele, skupe i energetski neefikasne tehnologije koja bi mogla da donese više štete nego koristi.
Dunav do Smedereva ne stigne da se prečisti
Merenja pokazuju da brojnost bakterija u Dunavu nizvodno od Zemuna značajno raste, gde doseže i preko 100.000 koliformnih bakterija i preko 15.000 fekalnih koliformnih bakterija u 100 mililitra vode, da bi do Smedereva ovaj broj polako padao na vrednosti od 15.000, odnosno 5.000, navodi dr Ratko Bajčetić i objašnjava:
„Dunav do Smedereva ne stigne u potpunosti da se prečisti, onda Smederevo još malo doda fekalne vode, malo Kovin sa druge strane, nakon čega ide uspor od Đerdapske elektrane. Sve to se slaže jedno na drugo i tu je ceo biodiverzotet pod stresom.“
BONUS VIDEO Smeće u Savi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
