dijeta smršao 60 kg
Foto: Privatna arhiva

Od trenutka kada je njegova baka naučila da mesi picu, a nije zaboravila ni da mesi krofne, još kao trogodišnjak, počeo je da taloži kilograme. Tri decenije kasnije shvatio je da je najveći izazov usvojiti trajne navike koje neće biti letnja šema već izbor za ceo život. Za portal Nova.rs Miodrag Stošić priča kako je izgledao njegov put na kom je izgubio 60 kg, kako kaže, bez tašte i heroina.

„Mislim da je moja gojaznost uzrokovana koktelom faktora: potičem iz kraja Srbije koji se tokom istorije pošteno ispostio i gde se uspeh i dalje dokazuje bogatom trpezom, potpunim neznanjem o pravilima zdrave ishrane, kao i time što sam bio sin jedinac“, priča Miodrag (38), politikolog, radijski autor, scenarista, rodom iz Vladičinog Hana.

dijeta
Foto: Privatna arhiva

A pošto, kako kaže, živimo u zemlji u kojoj se apsolutno svi razumeju u fudbal, politiku, žene, pa i u dijete, odvajkada je dobijao razne savete, koje je tada nekritički prihvatao.

Najgori je jo-jo efekat

„Trčao sam ulicom plastifikovan u kese, pio sam po litar kisele vode sa šest ceđenih limuna, delio dane na: voćne, mesne, testaste, alkoholne… Sve u svemu, dobro je da sam i dalje živ.“

Nakon neuspeha, sve je bilo, psihološki gledano, gore.

„Ljudima treba mnogo motivacije i snage da pokušaju da se promene i, kad dožive neuspeh, ne vraćaju se na početak, nego u poslastičarnicu“, tvrdi on.

Zato dobro zna šta mu je bio najveći izazov na tom putu.

„Najteže je bilo usvojiti trajne navike koje neće biti naša letnja šema, već izbor za ceo život. Sve dok sam na dijete gledao kao na ispite na fakultetu koje položiš i posle ne razmišljaš više o tome, dolazilo je do jo-jo efekta. Taj efekat je ujedno i najveći strah svih onih koji pokušavaju da smršaju.“

dijeta
Foto: Privatna arhiva

Onda se u jednom trenu sve promenilo.

„Shvatio sam ono od čega sam dugo bežao – da želim da budem dopadljiviji, simpatičniji i da poslove koje radim mogu da obavljam uspešnije ako ne budem izgledao kao hodajuća reklama za Mišelin gume. Tek kad sam prihvatio te svoje aspiracije (koje lično smatram veoma površnim) kao deo sebe, našao sam snage da se promenim. Sve dok sam bio ubeđen da meni lično nije stalo do mog izgleda i da mi je važno samo zdravlje, motvacija je bila ravna nuli i tapkao sam godinama u mestu.“

Pročitajte još:

Miodrag priča i kako je izgledao njegov meni pre promene ishrane.

„Ranije sam jeo ne mnogo količinski, ali potpuno neuredno, kao robijaš iz Zabele po dolasku na Svilajnački vašar. Nisam imao ni uvek isti broj obroka, a nisam mislio ni o nekom vremenskom rasporedu. Uglavnom sam doručkovao nekoliko sati nakon ustajanja i jeo nešto iz pekare. Ređe sam nešto pržio ili spremao rižoto. Sledeći veliki obrok nakon pet, šest sati bila je večera i svodila se na parče pice ili nešto suhomesnato. Užina je bilo, ako pod tim podrazumevamo usputnu čokoladicu, sladoled ili neku grickalicu. Mada nisam nikada bio ljubitelj slatkiša. No, nije mi se videlo da ih ne volim.“

Večera pola ručka

Miodrag priča i šta je danas u njegovom tanjiru.

„Moja ishrana se bazira na pravilima metabolizma, na tome da svom telu olakšavam varenje hrane. Da bih to postigao, imam tri obroka i dve užine. Obroci su raspoređeni na svaka tri sata. Prvo kad ustanem popijem mlaku vodu, pa ubrzo doručkujem. To je nešto bazirano na ugljenim hidratima i mlečnim mastima, bilo šta od sireva, jogurta, pavlake i testa ili pak životinjske zdrave masnoće poput prženih jaja.“

Oko podneva Miodrag za užinu uzme neko voće, obično pomorandže, mandarine, grejpfrut, kivi, jabuke…

„Za ručak kombinujem proteine, vitamine i belančevine. To znači da tada jedem meso ili sir sa povrćem (kao salatu, potaž ili kuvano). Ukoliko ne jedem meso tog dana, jedem dosta sira ili falafel.“

Druga užina mu je takođe voćna. A večera? To je, kaže, najveći problem.

„Ona mora da postoji, ali ne sme da bude količinski prevelika, niti nutricionistički prejaka. Zato sam u početku večerao slično kao što sam ručao, samo upola manje. Ili još bolje, bez mesa, koje se svakako dugo vari. Ponekad uzmem šaku indijskih oraha, lešnika, leblebija… Ali tu se mora voditi računa o količini jer su orašasti plodovi veoma kalorični.“

Miodrag priča i da on i dalje izlazi u provod, povremeno pije alkohol, jede hranu koja nije dobra za metabolizam, ali sve to radi onda kad odluči.

Seća se i kojom brzinom je gubio kilograme.

„Brzinom juga 45 koji auto-putem ‘Miloš Veliki’ dolazi iz Čačka u Beograd, što će reći, u početku je išlo veoma brzo. Prva dva meseca sam gubio po osam kilograma mesečno. Ali to je očekivano kad imate 135 kilograma. Početni deo te mase čini voda i još ne koncentrisana masnoća sačinjena od ostataka industrijske hrane, slatkiša i alkohola. Dakle, od zabavnog života. To odlazi veoma brzo. A onda, kao što naš Čačanin usporava kako se približava centru, tako sam i ja gubio kilažu sve sporije, jer je masa na koju metabolizam nailazi sve čvršća i duže je sa mnom.“

Srećom, kilogrami su spadali i dalje, iako sporije.

„Bilo je najteže kada sam došao ispod stotke. Tu je entuzijazam najveći. No, tu takođe kreće usporavanje ravno onom na Gazeli. Bio sam srećan ako za nedelju dana izgubim kilogram i po.“

Pročitajte još:

Ipak, kaže da je sve to normalno. Kada čovek dođe do poslednje faze, brojevi na vagi više nisu važni. Do tada već spozna svoje telo i počne da oseća kakav mu odnos mase, mišića i konstitucije najviše odgovara.

Naučio je i još nešto nakon svega.

„Da bismo se promenili, moramo da budemo dovoljno hrabri da najpre sami sebi kažemo zašto hoćemo da smršamo. Koji god da je naš motiv, moramo da ga jasno predočimo sebi. Nakon toga nam treba još hrabrosti i snage da spoznamo pravila metabolizma koja nam se neće dopasti. “

dijeta
Foto: Privatna arhiva

A da može da vrati vreme, kaže da ne bi tražio privremena rešenja i ranije bi se pomirio s tim da nije savršen.

Sva ova iskustva Miodrag je pretočio u knjigu „Kako sam smršao 60 kila bez tašte i heroina“.

„Čitaoci mogu da očekuju barem 70 procenata zabave i 30 procenata vrlo ozbiljnih saveta do kojih sam dolazio tokom minulih decenija, bivajući sam sebi pokusni kunić. Ova knjiga definitivno nije napisana da se dopadne našim mamama i bakama, ali nikako nije ni sprdnja. Ja sam hodajući dokaz za to“, zaključuje Miodrag.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare