Podeli
Jelisaveta Seka Sablić Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

"Nesigurnosti su me uvek lomile, bilo ih je tokom celog života. Iako sam sam bila izabirana, imala desetke, putovala po Americi zbog razmene studenata, dobijala nagrade - nesigurnosti su postojale. Odmah po završetku Akademije usledio je strahovit pad jer nisam dobila stalni angažman u pozorištu", govori za Nova.rs slavna glumica Jelisaveta Seka Sablić.

Legenda srpskog glumišta, fenomenalna i neprikosnovena Seka Sablić koja je obeležila kinematografiju bivše Jugoslavije i Srbije, ispričala je za Nova.rs pojedinosti iz njenog bogatog života i karijere koje su na nju ostavile veliki utisak i trag.

PROČITAJTE JOŠ

Govoreći o mladim glumcima i svojoj karijeri danas, Seka je spomenula bazu i osnovu, navodeći svoje profesore, svoj talenat i radnu etiku za glavne “krivce” njenog velelepnog uspeha.

“Sada svako maltene može da upiše Akademiju, ali nekada, kada sam ja upisivala fakultet, bilo je razlike. Imali smo i kontrolnu, prvu godinu, gde se ponovo pravila selekcija. Kada se sve to prođe, ostane nas desetoro na klasi. Sve su to bili dobri i talentovani ljudi, ali eto, spletom životnih okolnosti od ljudi sa moje glase, celog života smo u glumi ostali Dragan Nikolić i ja”, rekla je Seka za Nova.rs i nastavila:

“Baza koju sam tada, još na fakultet postavila, se ne može obrisati. Ostala sam dosta usamljena. Malo je ljudi mojih godina u ovom poslu. Jedino je ispred mene Vlasta Velisavljević po starosti. Ali eto, hoću da kažem da sam svojom etikom i odnosom prema pozorištu i poslu stigla do mesta gde sam sada. Istina je, doduše, da sam se teško prilagođavala. Nisam mogla uvek da prihvatim promene, nekada i na svoju štetu.”

Nova.rs: Šta na primer?

“Na primer, film i televizija su nekada bili na inferiornijem mestu od pozorišta. Tada se to nije toliko cenilo, iako je bilo sjajnih glumaca na filmu, poput Milene Dravić i slično. Kada je Dragan Nikolić otišao na film, gubio je angažmane u pozorištu, a ja sam ga preklinjala da se vrati, bila sam očajna. Mislila sam da je pozorište najvažnije – što je u neku ruku i tačno, tamo nastaju pravi glumci, ali blesavo je propuštati bolje prilike.”

“Ja sam propustila mnogo serijskih i filmskih projekata koji su se radili u bivšoj Jugoslaviji. Bila sam u Ateljeu 212, Mira Strajlović, kao vrsan upravnik i pozitivan diktator, nije davala svojim ljudima da troše vreme na filmu i seriji.”

Nova.rs: Da niste uspeli kao glumica, čime biste se bavili danas? 

“Jako se rano pokazalo moje osećanje sreće na sceni. Ja sam jako rano ušla u amaterizam, pa sam u srednjoj školi bila u Dadovu, kasnije u Omladinskom pozorištu. Nikada nisam razmišljala ni o čemu drugom sem o glumi, iako sam govorila da ću, kada bi me ljudi pitali čime ću se baviti, svirati klavir.  Diplomirala sam srednju muzičku, pa sam i druge i sebe lagala da ću biti pijanistkinja. Primetila sam na početku srednje da nemam dara za to. Videla sam veliku razliku između sebe u glumi i sebe za klavirom – u glumi sam uvek bila, što kažu klinci, carica.”

Nova.rs: Možete li da se setite nekih prelomnih trenutaka u životu koji su za Vas bili naročito važni?

“Nesigurnosti su me uvek lomile, bilo ih je tokom celog života. Iako sam sam bila izabirana, imala desetke, putovala po Americi zbog razmene studenata, dobijala nagrade – nesigurnosti su postojale. Odmah po završetku Akademije usledio je strahovit pad jer nisam dobila stalni angažman u pozorištu. Igrala sam u Boško Buha, pa me je Mira brzo uzela u Atelje 212 – tada sam ponovo bila najsrećnija na svetu.”

“Privatna promena se dogodila sa rođenjem moga sina Stefana. Tada mi više niko ništa nije mogao. Bila sam na krovu sveta. Drugi put sam veliku emotivnu promenu doživela kada sam se oslobodila Ateljea 212 koji stalno pominjem. Tada sam krenula da radim i po drugim pozorištima. Zvezdara, Jugoslevnsko – dramsko, itd.”

“Čovek jako teško racionalizuje neko normalne stvari. Ja sam puno patila kada se u pozorištu ne bih našla među prvim podelama uloga. Uvek sam mislila, gotova sam, propala sam, itd. To govorim sada zbog drugih. Ne treba se emotivno zaslepeti i dozvoliti drugima da kontrolišu vaša unutrašnja osećanja. Treba verovati u sebe, čovek se iz svega može izvući.”

Nova.rs: Jeste li ikada razmišljali da odustanete od glume? 

“Htela sam pre par godina da odustanem od glume, da malo fejd autujem, što kažu mladi. Međutim, dobijala sam neke uloge koje sam prvo htela da odbijem, a onda kada pročitam scenario shvatim da samo ja mogu da ih odigram. Ušla sam u ozbiljan repertoar Jugoslovenskog – dramskog pozorišta. Tamo igram u četiri fenomenalne predstave, poslednja od njih je predstava Biljane Srbljanović “Vrata od stakla”.”

Nova.rs: Svojevremeno ste imali i neke izlete u modernu pop kulturu. Pojavili ste se u Severininom spotu “Silikoni”. Kako je došlo do Vaše saradnje? 

“Ja Severinu mnogo volim. Ona kada peva ima glumačke sadržaje. Kao što glumac sprovodi govornu radnju, Severina kroz tonove sprovodi glumu. Ona to ume, ima nešto u sebi. Kada me je zvala, pitala sam se šta ja treba da radim – nije to jednostavno. Ne znam da li sam joj puno doprinela, ali mi je bilo zadovoljstvo što smo uradile zajednički projekat. Imala sam i drugih ponuda, nisam ih prihvatila, ne bih da zalazim u to.”

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk Tviter.

Komentari

Vaš komentar