"Mi starci smo u Jugoslaviji imali Tita, vi mlađi imate Tompsona. Ko je bolje prošao?"

Njen tekst sa bloga Rudan.info prenosimo u celosti:

"Sećam se Jugoslavije. Za one koji su je zaboravili ili nisu u njoj živeli. Bila je to zemlja u kojoj se nisu u školi ubijala deca. Nikad ni u jednu jugoslavensku školu nije ušao naoružani klinac i pucao u dečicu ili “drugarice”. Psihijatrijski bolesnici, bez obzira na uzrast, bili su pod ključem. Lekari su lečili, nisu sarađivali s mafijom, trpali u džepove ogromne sume, a onda bili vraćeni na posao. Nekakav ministar Beroš se u Jugoslaviji nije mogao dogoditi. Pred neki dan su zagrebački “klinci” zapalili neboder. Dečica iz finih porodica dosad “nepoznata policiji”. Policija ih je uhitila u rekordno kratkom roku i u još kraćem roku otkrila da je u igri “igra”. Nikad deca u Jugoslaviji nisu palila nebodere, dilovala drogu, terorisala čitave kvartove…Nikad u Jugoslaviji nisu navijači organizovali ratove na cesti, razbijali kafiće i sejali strah organizovani u naoružane, besne grupe. Neke sudije u Jugoslaviji jesu bili korumpirani. Neki. Danas u Hrvatskoj tražiti pravdu na sudu jednako je kao u Gazi od Izraelaca tražiti milost. Nešto o Crkvi. Molili smo se u crkvi, ne u školi. Popovi nisu t****i decu jer su znali da će, ako ih uhvate, ostatak života tucati kamen. Čitamo ovih dana kako je Vladimir Groščić, donedavni upravnik Klinike za psihijatriju Sv. Ivan u Jankomiru opušteno krao godinama. Ništa se zbog toga Groščiću neće dogoditi, past će naviše", piše u Vedraninom blogu, a onda se dodatkla i Tomsona:

"Zašto ovo pišem? Zato jer se svaki dan kad u Hrvatskoj ispliva zločin koji neće biti kažnjen zapitam, kakvi smo to mi ljudi. Jedino što nas zaista može uznemiriti jeste kad nam uskrate Tompsonov koncert. Tompson je car! Oslepeo nas je, oglušio nas je, pretvorio u kukavice i budale. Mi starci smo u Jugoslaviji imali Tita, vi mlađi imate Tompsona. Ko je bolje prošao?", zapitala se spisateljica.