0
Beti Đorđević preminula je nedavno, u 80. godini.
Beti Đorđević ostavila je dubok trag u srcima onih koji su je voleli i koji su poštovali njen rad, a o životu i poslednjim danima legendarne pevačice sada je pričala njena unuka Kristina Đurić.
„Ona je preminula u subotu, a nas dve smo se čule u četvrtak. Popričale smo na temu njenog nastupa koji je imala u petak uveče u RTS klubu. Trebalo je i ja da idem, međutim, nisam bila najbolje zdravstveno, tako da sam ovog puta propustila to veče. Inače sam pratila svaki njen nastup i svaki koncert. Ostalo je da se čujemo za vikend, pošto je nama slava bila u utorak, čisto smo želele da preciziramo vreme kada će ona doći kod nas. U subotu se nismo čule jer ona uvek nakon nastupa odmara, a kada ja idem na njen nastup, čujemo se i sumiramo utiske, jer je to bilo uobičajeno za nas dve. Nekako sam tada rekla: ‘Neka ona u subotu odmori i čućemo se u nedelju.’ U nedelju sam joj poslala poruku, ali ona nije odgovorila na Viber i eto…“, rekla je Kristina za „Blic“.
Kako kaže, tada je znala da sa njenom bakom nešto nije u redu.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ja sam to znala, zato što je ona meni uvek znala da odgovori u roku od pet minuta. Bukvalno, ne prođe pet minuta i odgovor stigne. Ja sam je u ponedeljak zvala u devet, pa zatim u deset, u jedanaest, u dvanaest, ali odgovora nije bilo. Majka je pozvala i na fiksni telefon, ali… Ona je mene tešila sve vreme govoreći da sigurno nije ponela telefon sa sobom. Ali, ja sam znala, gde god da je išla, uvek je nosila telefon… Čula sam se i sa suprugom i zamolila sam ga da, čim dođe, odmah ode do nje. Kada su otišli, imali su šta da vide“, kazala je ona i dodala:
„Nije se žalila nikad ni na šta. Beti je uvek, šta god da je bilo u njenom životu, uvek bila nasmejana i pozitivna i to je nas u stvari motivisalo. I sad ne mogu da pričam o idolima, bezveze je pričati o idolima, ali o nekim životnim primerima mogu. Ja uvek izdvajam moju majku i baku. Bude joj nekad teško malo, pa se požali: ‘Jao, Tinka, nije mi baš… Boli me jako ruka.’ Ja joj kažem: ‘Pa dobro, bajka…’, jer, ja sam je zvala bajka. Ja nju nikada nisam zvala baba, uvek bajka. I ja kažem: ‘Pa, što ne odeš kod lekara?’ A ona: ‘Ma koji lekari, imam sutra nastup.’ Ja nastavim: ‘Pa, kakav nastup, boli te ruka.’ A ona kaže: ‘Moja Tinka, koga briga brije li se vladika. Ja moram da idem.’ I to je bila njena uzrečica koju sam zapamtila i dan-danas. I uvek je znala, i kad je teško, prosto završi ili ispriča šta ima, našminka se, sredi se, izađe napolje i ona je nasmejana. Ona je bila najvedrija, najpozitivnija osoba koju ja ne znam. Samo oni koji su je poznavali, zaista znaju kakva je ona bila“.
Za Beti su praznici bili posebno teški.
„Jeste. Moram reći da je bila potrešena 2. januara, s obzirom na to da je mom bratu 3. januara rođendan. Mi smo se tu, uoči praznika, negde i sreli i videli i bila je jako potrešena, jer je preminula jedna njena jako dobra prijateljica. Tog dana je baš onako zaplakala i bilo joj je teško i u stvari je sve vreme pričala: ‘Bože, kako ovo vreme prolazi. Bože, zašto ljudi odlaze, kako nas je sve manje i manje.’ I bilo je jako teško. Tu sam videla koliko se potresla, a s druge strane, ono što mi je rekla jeste da je, kada je napokon, kao krunu njene karijere, doživela tu nacionalnu penziju, rekla: ‘Tićo moja, ja sam sada sve završila, ja sada više ne moram ni da pevam. Ja sam svoje za života uradila što sam uradila.'“
Ipak, nije doživela da primi svoju prvu nacionalnu penziju.
„Nažalost, nije. Nije doživela i ja samo mislim da su se njena duša i srce u stvari opustili zato što je ona napokon doživela to. Izborila se za tu pravdu. Uprkos nepravdi koja je njoj učinjena pre dugi niz godina, da ne kažem decenijama. Nažalost, nešto što je normalno u svetu, kod nas nije normalno i možda se negde i borimo sa vetrenjačama u tom smislu vezano za kulturu i za umetnost koja je ovde i te kako dostupna i zastupljena, ali ne znamo da cenimo prave stvari. I uvek se i ona sama plašila, i kada se vratila na scenu, i kada se vratila među ljude, kako će ljudi nju prihvatiti, kako će prihvatiti njenu muziku, a u stvari, bilo je strašno puno ljudi koji su ocenili njen trud i rad“, ispričala je Kristina i istakla da se njena baka nikada nije ponašala kao zvezda:
„Nikada. Ona je bila jako skromna žena. Bila je jedna žena iz naroda. Stvarno jeste, i nekako se uvek i sama se brinula i bila nesigurna, a nije svojstveno tako je jednoj zvezdi. Šta god da se dešavalo i šta god je da je htela da uradi ili je imala nešto značajno vezano za svoj rad, uvek je zvala da pita: ‘Tićo, šta ti misliš o tome? Da li ja to mogu?’ Ona je do poslednjeg dana u stvari i pevala. Ona je u petak pevala, a u subotu je otišla“.
Kristina je sada u drugom stanju i kaže da se njena baba posebno radovala dolasku još jednog praunučeta, te da razmišlja da ćerkicu nazove po njoj.
„Razmišljali smo o tome svakako i čekam da prođe sahrana, da prođe sve, pa ćemo sesti zajedno i popričaćemo o svemu. Stvarno mi je, jako mi je žao što nije doživela, zato što znam kada je mom suprugu kroz euforiju rekla: ‘Moj Vlado, pa kako ćemo mi to da proslavimo, pa kako ćemo mi da se napijemo. Jedva čekam, ne mogu da dočekam.’ I obično je kroz smeh govorila: ‘Jesi tata spreman za devojčicu?’ Toliko se radovala, i meni je stvarno žao što nije dočekala još jedno praunuče, ali opet kažem, da nije bilo nje, ne bi bilo mog oca, da nije bilo mog oca i moje majke, ne bi bilo mene, tako da sam ja ponosna što sam član porodice Đorđević bez obzira na to što se sada prezivam Đurić. Ono što možda niko nije doživeo, ja sam doživljavala sa njom i stvarno će živećti i kroz moju decu, i kroz njihovu decu, i kroz godine koje su pred nama“, ispričala je unuka čuvene pevačice.
Mnogi su se pitali i da li će Beti biti sahranjena pored svog sina Branislava, pa je njena unuka otkrila i to:
„Jesmo, razmišljali smo i dugo smo se preslišavali svi zajedno, jer znamo gde u stvari njeno srce i duša pripadaju. Ali, sa druge strane, Aleja je krajnji pečat njene karijere i zaslužuje da bude tamo jer za sav doprinos koji je ona donela u ovom našem ovde svetu i našoj kulturi, i te kako zaslužuje da bude tamo sahranjena. Tako da, bez obzira na to što je volela svog sina, ona je sada sa njim. I oni sada sviraju najlepše melodije i muziku koju su zajedno voleli – soul, džez i fank“.