0
Brat poznatog glumca u monografiji izneo brojne optužbe na račun druge Đuzine supruge.
Nedavno je obeleženo osam godina od smrti legendarnog glumca Vlastimira Đuze Stojiljkovića. Ostao je upamćen po brojnim ulogama, a mnogi se sećaju i njegove izvedbe pesme „Devojko mala“ u filmu „Ljubav i moda“.
O privatnom životu je retko govorio, ali je poznato da je imao nesvakidašnju životnu priču.
PROČITAJTE JOŠ:
Đuza je rođen 1929. godine u Ražnju, a tokom rata oca su mu zarobili. Ostao je samo sa majkom, sa kojom je živeo u sobi u seoskoj školi.
„Otac je bio u zarobljeništvu. Jedini domaćin u kući, i čuvar naš, i hranilac – majka. Stroga. Učiteljica. Stan nam je bio u jednom delu škole, tako da smo bili na udaru svima koji dođu. Pozove jednom majku nemački komandant. Mi premrili. Mislimo ko zna šta će da bude. A ono ništa. Nemac bas učtiv. Kaže da bi hteo mami da ukaže dužno potovanje, jer je i on bio učitelj“, rekao je jednom prilikom Đuza.
Na ujedinjenje Saveza antifašističke omladine Srbije, od Niša do Beograda išao je bos.
„I dalje sam bio bos. I tako danima. Preko planine Radan za Lebane, pa odatle za Leskovac. U međuvremenu smo svi postali bosi. Tabani su mi puni trnja. Nekako sam se i na to privikao. I nije bilo strašno u toku dana dok smo išli. Valjda zagrejan, pa nisam ni osećao bol. Ali, ujutru, kada se probudim, kad se tabani ohlade, nisam mogao ni da stanem na noge. Jedva sam se uzdržavao da ne jauknem kada su me drugovi uspravljali i primoravali da stanem“, govorio je Đuza.
Proslavljeni glumac nije imao dece, ali nije krio ni koliko zbog toga žali.
„Kada sam sebe upitam šta mi znači Beograd, dođem do toga da je odgovor – ništa. Kada ne radim, prošetam malo, popijem negde kafu. Nemam dece. Ona mogu da naprave velike probleme, ali ipak daju i povoda da možeš da brineš. Produžetak vrste, šta ja znam. Mislim da je najteže, bar meni, biti sam. To je užas jedan“, rekao je Đuza, pa dodao koliko mu je teško pala smrt prve supruge:
„Kada mi je umrla žena Olgica Stanisavljević, preselio sam se u stan preko puta našeg, jer u njega više nisam mogao da uđem. Prva tri meseca posle njene smrti proveo sam kod oca i majke u Kruševcu. Olgica i ja bili smo zajedno još iz gimnazije. Ne postoji prva, druga ili treća ljubav, postoji jedna koja se pretvara u veliko prijateljstvo. Inače, ako toga nema, to i nije bila ljubav“, govorio je Đuza.
Odnos sa drugom suprugom Dušankom ostao je misterija, a spekulisalo se da je zbog nje izgubio kontakt sa mnogima.
„Nije nimalo lako biti žena Đuze Stojiljkovića. Sa njim je izuzetno teško živeti jer je stalno namrgođen, veliko je čantralo i naše rasprave su beskonačne. Dešava se da se posvađamo čim ustanemo i da se razvodimo svakog dana. Ali, mislim da naš brak funkcioniše sve ove godine zato što je Đuza jedini muškarac u mom životu kome kod mene ništa nije bilo čudno, a i ja sam beskrajno tolerantna“, pričala je njegova druga supruga.
Đuzin brat napisao je monografiju u kojoj je istakao da mu supruga nije ispunila poslednju želju, kao i da nije želela da ga obavesti o bolesti brata.
„U monografiji ‘Vlastimir Đuza Stojiljković’ autora Zorana Jovanovića moj brat je izjavio da bi voleo da ga sahrane na groblju u Ribarskoj banji. U tom mestu nam je deda sahranjen, a roditelji su nam tamo bili učitelji“, pričao je Nenad Stojiljković, rođeni brat velikog srpskog glumca.
„Držala ga kao u zatvoru. Moj odnos s bratom i njegovom suprugom bio je korektan. A onda dolazi do njegove bolesti, o čemu me Dušanka nije obavestila, a o tome saznajem u kafiću. Zovem je i pitam: ‘Zašto?’ Njen odgovor je smešan: ‘Đuza mi je rekao, pri čistoj svesti, da ti ne kažem da ne bi nekome rekao.’ Da je to laž, bilo mi je jasno, jer kod moždanog udara ni svest ni govor više nisu čisti“, prisetio se tada Nenad.
Iznenada do njega dolazi vest da mu se brat nalazi u staračkom domu nadomak Mladenovca.
„Što dalje od ljudi. Bojala se i iz samo njoj znanih razloga smatrala da ga treba izopštiti od prijatelja, obožavalaca i rodbine. Naravno, to je njen razrađeni scenario, koji će izvesti do kraja. Prebacuje ga sa ozbiljnom crevnom bolešću, klostridijom, koja se ne leči u staračkim domovima. Ali njen cilj i nije bio da se on izleči, jer da je to htela, mogla ga je poslati i u Beč“, rekao je tada njegov brat.
Porazila ga je činjenica da ga Dušanka nije obilazila.
„Saznajem od sestara da ga vrlo retko posećuje, već komunicira preko mobilnog telefona, čiji broj, naravno, ni meni nije dala. Odlazim konačno u taj dom Lug, ali na vratima čeka me upravnik, koji ne dozvoljava da vidim brata, naglašavajući da oni sa Đuzinom ženom imaju ugovor da ga niko ne može posećivati“, nastavlja on.
Poslednjih osam meseci proveo je u maloj sobi i nehumanim uslovima.
„Nije teško pronaći odgovor zašto je Đuza proveo osam meseci sam u sobi s pogledom na tavan. Pa to je njen scenario. Kako neko može da završi s bolešću koju je imao a da je ne leči? Uskoro je i stigao odgovor koji je mnoge ražalostio, ali možda ne i nju: Đuza je umro“, ispričao je Nenad 2016. godine za Kurir.
Sahrana legendarnog Đuze ostala je pod velom misterije. Niko nije znao tačan datum kremacije, a kako je Kurir preneo, navodno se na kremaciji pojavila samo Dušanka.
„Dušanka nikome nije želela da kaže kad će biti kremacija. Zaista ne znam da li je to bila Đuzina želja ili je ona tako odlučila. Koliko sam čuo, urna neće biti pohranjena u Aleji zaslužnih građana, jer se tome protivi Dušanka. Ali bolje da to proverite s njom“, kazao nam je tada jedan od bliskih glumčevih kolega.
Njegov dobar prijatelj i kolega, Vlasta Velisavljević dugo nije znao gde je sahranjen Đuza, a onda je to razotrkio radnik Ateljea 212.
„Niko nije znao gde je sahranjen, ali saznalo se. Jedan električar iz Ateljea pratio je Dušanku kad mu je davala 40 dana. Sedeo je pred njenom kućom i čekao da ona krene na groblje. Sad znamo gde je i mogu da odem da mu upalim sveću“, rekao je Vlasta.
Urna pokojnog glumca postavljena je u grobnicu sa ostacima Živka i Vere Vranjanac, roditeljima Đuzine supruge Dušanke.
BONUS VIDEO: TOP 5 glumačkih parova u Srbiji
