Proslavila se kao jedan od najjezivijih filmskih negativaca i dobila Oskara, a kasnije je dva puta vodila borbu za život: Trnovit put čuvene glumice

Rošena je kao Ketlin Dojl Bejts 28. juna 1948. godine u Memfisu i rano je osetila ljubav ka umetnosti. Potiče iz porodice mašinskog inženjera i domaćice, dok joj je deda po ocu bio pravnik i književnik.

Početak glumačke karijere

Nakon uspešno završenih studija, pozorišne umetnosti na Južnom metodističkom univerzitetu krajem šezdesetih godina, donela je odluku da se 1970. preseli u Njujork, kako bi okušala sreću na glumačkoj sceni.

Da bi preživela, radila je različite poslove van struke, uključujući i rad na kasi u Muzeju moderne umetnosti. Ipak, njena čelična volja ubrzo ju je uvela u svet pozorišta. Iako joj je filmski debi bio u ostvarenju Miloša Formana „Poletanje“ 1971. godine, Keti je prve velike profesionalne korake napravila na Of-Brodveju u komadu „Taštine“ 1976.

Tokom osamdesetih godina prošlog veka, kritičari Njujork Tajmsa prepoznali su je kao jednu od najmoćnijih pozorišnih pojava u Americi. Briljirala je u predstavi „Laku noć, majko“, što joj je donelo nominaciju za prestižnu nagradu Toni, dok je za ulogu u drami „Frenki i Džoni na mesečini“ 1988. nagrađena priznanjem Obi.

Uspeh u Holivudu i Oskar

Iako je u pozorištu imala zavidnu reputaciju, šira javnost ju je upoznala i zauvek zapamtila 1990. godine. Uloga opsesivne i poremećene obožavateljke Eni Vilks u kultnoj ekranizaciji romana Stivena Kinga „Mizeri“, lansirala ju je u sam vrh Holivuda. Ova maestralna glumačka interpretacija donela joj je Oskara za najbolju glavnu glumicu, koji je osvojila na ceremoniji 1991. godine.

Ipak, Keti je svojevremeno otkrila da kod kuće nije dočekana sa oduševljenjem zbog najvećeg profesionalnog priznanja. Njena majka, naime, nije delila opštu euforiju:

„Kada sam osvojila Oskara, rekla je: ‘Ne znam čemu to uzbuđenje, pa niste otkrili lek za rak'.“

Bez obzira na to, njen lik iz ovog trilera zvanično je proglašen jednim od najupečatljivijih filmskih negativaca u istoriji kinematografije. Nakon ovog trijumfa, vrata velikih studija bila su joj širom otvorena. Nizali su se hvaljeni projekti poput tople drame „Pohovani zeleni paradajz“ i ponovne Kingove adaptacije „Dolores Klejborn“. Planetarnu slavu zacementirala je ulogom nepokolebljive Moli Braun u Kameronovom istorijskom spektaklu „Titanik“ 1997.

Američka filmska akademija ju je u narednim godinama nominovala još tri puta: za političku satiru „Predsedničke boje“ 1998, upečatljivu rolu u drami „Sve o Šmitu“ 2002. i za potresnu biografsku priču „Ričard Džuel“ 2019. u režiji Klinta Istvuda.

Novu generaciju obožavalaca osvojila je učešćem u antologijskom serijalu „Američka horor priča“, gde je kroz sezone „Veštičije kolo“, „Nakaze“, „Hotel“ i „Roanok“ osvojila svoj drugi Emi. Prvu statuetu Emi dobila je nešto ranije, za urnebesno gostovanje u sitkomu „Dva i po muškarca“.

Neke os značajnijih uloga imala je i u ostvarenjima "Vreli dani u Alabami", "Ponoćna smena", "Treći kamen od Sunca", "Đavolja advokatica", "Vorm Springs" i drugim.

Keti Bejts je 20. septembra 2016. godine dobila svoju zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu.

Borba sa bolešću

Glumica je godinama vodila borrbu sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Rak jajnika dijagnostikovan joj je 2003. godine, ali je odlučila da o tome ćuti, jer su joj ljudi iz profesionalnog okruženja savetovali da bolest ne iznosi u javnost.

"Kada mi je dijagnostikovan rak jajnika 2003, agent mi je rekao da ne iznosim to u javnost zbog dobrobiti moje karijere. Čak me je i moja doktorka, čiji muž se bavi mojim poslom, savetovala da držim to za sebe, zato sam bila veoma pažljiva", kazala je Bejtsova jednom prilikom.

Devet godina nakon što je ova bolest uspešno ušla u remisiju, suočila se sa novim izazovom, pošto joj je dijagnostikovan rak dojke. Ovoga puta, odlučila je da iskustvo ne krije, a važnu podršku pružila joj je pevačica Melisa Etridž, koja je i sama prošla kroz sličnu borbu. Keti je objasnila šta je prelomilo da promeni stav o skrivanju bolesti:

"Kada sam videla Melisu na njenom koncertu, kako svira gitaru, ćelava i ponosna, pomislila sam da želim da budem ona. Zato, kada su vesti o raku dojke stigle, znala sam da ću ovoga puta biti iskrena."

Glumica je potom javno govorila o tome da je podvrgnuta dvostrukoj mastektomiji, kao i da nije želela rekonstrukciju grudi, jer je odlučila da prihvati svoje telo onakvo kakvo jeste.

Kao posledica ove teške operacije, kod Keti se razvio hronični limfedem u obe ruke. Umesto da posustane, postala je zvanično lice Mreže za edukaciju i istraživanje limfnih bolesti (LE&RN). Godinama je aktivno lobirala pred američkim Kongresom i držala predavanja na univerzitetima poput Harvarda, sakupljajući sredstva za istraživanja.

Pored borbe sa karcinomima, Bejtsova godinama živi i sa dijabetesom, zbog kojeg je imala problema sa viškom kilograma. Poslednjih godina, uspela je da smrša čak 45 kilograma.

Govoreći o ovoj drastičnoj i pozitivnoj promeni u svom životu, Keti je ponosno izjavila:

"Izuzetno mi je pomoglo to što sam u poslednjih šest ili sedam godina izgubila 45 kg. Mislim da nisam bila ovako vitka otkako sam bila na koledžu. Morala sam da sednem kad god bih mogla. Bilo mi je teško da hodam. Sramota me je što sam sebi dozvolila da tako izađem iz forme, ali sada imam ogromnu količinu energije."

Nova energija joj je savršeno poslužila za njen najnoviji trijumf – naslovnu ulogu u pravnoj seriji „Matlok“, koja je počela sa emitovanjem 2024. godine. Iako se prvobitno spekulisalo o njenom odlasku u penziju, serija je postigla ogroman uspeh i produžena je za novu sezonu.

Zahvaljujući ovoj ulozi, Keti Bejts je sa 77 godina ušla u istoriju kao najstarija glumica ikada nominovana za glavnu žensku ulogu na dodeli Emi nagrada u kategoriji drame, dokazujući da se talenat, harizma i istinska životna snaga uzdižu iznad svih holivudskih stereotipa.