"Kad je otac umro, morali smo da se iselimo iz kuće koju nam je država dala"

Voditeljka Rada Đurić je sa nama podelila i svoju intimne priče o odrastanju u Lajkovcu ali i selidbama nakon smrti oca koji je bio železničar.

"Živeli smo u Lajkovcu, pa smo se preselili u Lazarevac kada sam bila sedmi razred, velika je to bila promena. Lajkovac je jedno super mesto malo, sve se tu događa, ima reku, ja sam rasla na Kolubari, ima li lepšeg detinjstva? Rasla sam na Kolubari, a preko puta je pruga. Sećam se kada sam bila mala, ta terasa od spavaće sobe je gledala na prugu, i ti vozovi u to vreme su bili česti i ja sam zamišljala da ta pruga vodi u nebo - ima li lepšeg detinjstva od toga da ti se svaki put, bar u tvojoj mašti završava negde daleko. Meni je i danas važno da budem pored neke vode", kazala je Rada.

Voditeljka je otkrila i da li danas posećuje rodni Lajkovac.

"U Lajkovac ne idem, retko, mi smo živeli u stanu, mi smo radnička porodica, pošto je tata bio železničar dobili smo taj stan od države i kada se desi šta se desi - kada umreš ili napustiš posao onda stan vratiš i to je vreme o kom je teško pričati jer stariji ljudi se sećaju toga, mladi nisu u to upućeni, a možda mladi ljudi i zavide na tome, na toj sigurnosti. Moje generacije su imale vremena da pate, da budu srećne, mi nismo živeli u ovom vremenu u kom ti živiš. Kada pričam sa svojim sinom, ja tačno vidim bez čega čovek ne može, treba vam vremena, a vi ga nemate. A mi smo imali vremena da sve ide svojim putem, nismo imali televizor, odrasla sam čitajući bajke i kada pričam o tome izgleda kao da sam iz 19. veka, ponekad se tako i osećam."

"Hoću da kažem da sam čitala te knjige i maštala, kada sam čitala zamišljala sam te likove, suze i osmeh i to nam je vreme dalo tu mogućnost da bolje razumemo stvari, čak smo morali dublje da ulazimo u te neke suštine, a u ovom trenutku je sve instant i kako se ko snađe, a mi smo imali tu priliku, ne kažem da smo generacije koje nešto znaju, evo pokazali su šta znaju - skoro ništa, ali možda imamo tu širinu, i sva moja generacija sada plače, te suze su zapravo to. Mi smo imali sreću ili nesreću da odbolujemo sve to i da nam vreme bude sporo i da nas zaboli sve, kada je vreme sporije onda nas boli duže, tako je isto i sa srećom", ispričala je Rada u emisiji "Ispovest".

Podsetimo, Đurićeva je u pomenutoj emisiji otkrila i pravi razlog odlaska sa RTS.

"Sada imam sjajnu ekipu, moja ekipa je isto mala, ali je sjajna. Tanja Rusmir sa mnom nalazi divne sagovornike i Boško koji je snimatelj i montažer, on i režira – mi smo svi sa RTS, to je jedna škola, znamo se 30 godina. Imamo zajedničku istoriju, važno mi je što mislimo isto, nismo se uplašili i pokvarili, nismo podlegli, nismo ostali ni isti, prošlo je 30 godina, ali što reče Siniša Kovačević ‘to što je crvena linija – to što je esencija dobra i zla, sačuvali smo dobro u nama’ i lepo je kada se čovek okrene i vidi da nije sam, a često se čovek oseća usamljeno. Moj odlazak sa RTS je više bio to, zato što sam se osetila usamljeno i moralo je da se desi tako. Više nisam imala sa kim da verujem u iste snove i u bolje društvo."

"Uređivačka politika RTS se nije promenila, nisam zato otišla. Ljudi su se ili umorili ili odustali, ja se nisam ni umorila ni odustala, morala sam da delim sa nekim sistem vrednosti, a ispostavilo se da sam bila slabija od onih koji su nametnuli taj sistem vrednostima u kom niti umem da mislim, niti umem da živim, a posebno ne umem da radim, velika je to bila odluka. Ja verujem u javni servis, svojim bićem i načinom rada pripadam javnom servisu, a ako prestanemo da verujemo u javni servis, onda smo prestali da verujemo u mogućnost promene i boljitka čak i da su ovde idealne okolnosti, a ne ovako tragičke u tom javnom prostoru u kom jesu. Čak i ako budemo uspostavili javni servis, koji uzgred rbudi ečeno se nikada nije ni uspostavio u punom kapacitetu, on je sada najdalje od Javnog servisa ako zanemarimo devedesete", otkrila je Rada.

BONUS VIDEO: ISPOVEST „Da sam ostala na RTS, razbolela bih se“: Rada Đurić otvoreno o javnom servisu, političarima, pritiscima, ali i detinjstvu i roditeljima