Potresna životna priča čuvene „Madone sa istoka“: Uništio ju je muž kojeg je volela do ludila

Priča o njenom životu je neverovatna priča o slavi, moći, ljubavi, lepoti, muzici, žrtvovanju, te priča o razarajućim predrasudama društva, pogrešnim odlukama i neočekivanoj tragediji.

Rođena je u siromašnoj porodici imigranata 1957. godine kao deveto i najmlađe dete. Iz kandži siromaštva istrgao ju je samo ogromni talenat i glas kojim je očaravala svakoga ko bi je upoznao.

Kada je imala dvanaest godina njen talenat je otkrio agent dečijeg pozorišta „Bezalel Aloni“. Njena karijera nezaustavljivo se probijala ka vrhu svetske muzike, dok su je lokalni mediji obožavali, pripisujući joj epitet „Madone sa istoka“.

Pevačica je često isticala, mnogo godina kasnije, sa pozicije zvezde, da je glas jedino čime se služi na putu do uspeha.

Ta „jednostavnost“ na koju se oslanjate i u koju verujete kada imate ogroman talenat u rukama, vodila ju je brzo do uspeha.

Na nacionalnom festivalu „Mizrahi“ 1974. je osvojila treće mesto, a onda je pet godina kasnije dobila važan angažaman, da otpeva numeru za film „HaGashash HaHiver“ koji je upravo zbog njenog pevanja postao veliki hit u Izraelu.

Zavoleli su je mnogi, a onda je nakon objavljivanja prvog albuma „Al Ahavot Shelanu“ („Our Love“) 1980. njena popularnost doživela veliki skok.

Da Haza ide do zvezda, pokazali su njeni naredni albumi i nagrade koje je dobijala za njih.

Haza je godinama nizala uspehe, od fenomenalnih singlova preko najprodavanijih albuma i brojnih nastupa i festivala do rada na filmskoj muzici. Kruna njene posvećenosti muzici usledila je 1983. godine kada su joj se otvorila sva vrata svetske scene, nakon drugog mesta na Evrosongu, sa pesmo „Chaime“.

Najveći internacionalnu popularnost postiže pesmom „Im Nin’Alu“, a potom je javnost očarala i predivnom, dirljivom numerom „Izbavi nas“ iz animiranog filma „Princ iz Egipta“, koju je otpevala na ukupno 17 jezika.

Mnogi su želeli da slušaju divnu Ofru, pa je nastupala na brojnim evropskim i američkim muzičkim festivalima. Album „Shaday“, koji je snimila u tom periodu, a koji je bio 13. u njenoj karijeru, prodat je u preko milion primeraka širom sveta.

Muzikom je brisala granice, pevala je na više jezika, na hebrejskom, arapskom, aramejskom, engleskom, španskom…

Veliko priznanje njenom radu bila je nominacija za „Gremi“ nagradu 1992. godine, za album „Kirya“ koja ju je učinila prvim pevačem iz Izraela nominovanim za ovo priznanje.

Albumi platinastih i zlatnih tiraža, pesama „Izavi nas“ uz u animiranog filma „Princ Egipta“, nastup na dodeli Nobelove nagrade za mir Jicaku Rabinu, izraelskom političaru, 1994. godine zaokružuju muzičku priču o njoj.

Uprkos slavi i bogatstvu, Ofra je ostala prizemna, odana porodici, visoko moralna i religiozna, što je uticalo da u rodnom Izraelu bude posmatrana kao svojevrsno božanstvo i legenda.

Interesantno je da je Ofra za života ostala nepriznata u krugovima svoje bliske porodice koja je stalno osporavala njene zasluge i vrednost, ističući da je žena bez porodice niko i ništa. Figurativno to najbolje opisuje rečenica njenog brata: „Ko je, dođavola, Ofra? Samo jedna neudata žena bez porodice!“

Obožavana i neshvaćena pevačica nastavila je da čeka onog pravog. Ali pre tog susreta i pre velike tragedije koja se desila, Ofra i njeni saradnici su 1987. doživeli nesreću kada se avion kojim su putivali, srušio na planini na granici Izraela i Jordana.

Pojavila se čak i vest da je muzička zvezda poginula, pa je saznanje da je preživela dočekano kao još jedan znak njene posebne sudbine. A dan kada se saznalo da je Ofra živa, slavio se kao najveći praznik.

Ono što joj se dogodilo 13 godina kasnije, nije bilo nešto specijalno, bilo je ono najstrašnije.

Živela je mirno, bez ijedne mrlje u karijeri, bez kompromitujućih fotografija sa muškarcima, bez traga o skandalu. Upravo suprotno, Haza je bila poznata kao žena u stalnoj potrazi za velikom ljubavi, rešena da ostane devica sve do prve bračne noći. Brojni udvarači i prosci nisu joj bili interesantni, a čvrsto je verovala da će joj Bog ukazati na čoveka njenog života. „Princ na belom konju“, bar kako je ona verovala, za lepu jevrejku stigao je tek u njenoj 39. godini u vidu biznismena Dorona Aškenazija.

Nažalost, mada se o njenom kratkom braku ne zna mnogo, izvesno je da ju je upravo suprug zarazio sidom koja je indirektno uticala na njenu preranu smrt. Naime, Ofra je tragično preminula 2000. godine od posledica upale pluća, izazvane virusom HIV. Njeni poslednji dani su obeleženi velikim bolom. Zbog ljubavi sa pogrešnim čovekom njen anđeoski glas se prerano ugasio.

Samo godinu dana kasnije, umire i njen muž usled predoziranja. Detalji i prava istina o smrti bračnog para ostali su misterija do današnjih dana, a njena porodica odbija da komentariše bilo šta.

Šest meseci pre smrti, na jesen 1999. Ofra Haza snimila je svoje poslednje materijale koji do dan danas nisu ugledali svetlo dana.

Snimljen je dokumentarac o njenom životu i poslednjim danima. Porodica je pričala o tome kako je muž narkoman zarazio HIV-om, sprečavao da ode u bolnicu da se ne bi saznalo i pokušavao da je razbaštini i pre i posle smrti, tako da je zapravo onaj kog je najviše volela bio njen dželat.