Zbog nje se jedan ubio, a drugi propio i postao prosjak: Prva jugoslovenska misica proglašena je i za Mis Evrope, ali nije imala sreće u ljubavi

Nije tajna da žene sa ovih prostora često nazivaju "fatalnim", kao i da su Jugoslovenke uglavnom bile pri samom vrhu lista najlepših žena sveta, a priča o prvoj misici bivše države godinama se prepričava.

Reč je o Štefici Vidačić koja je rođena u Požegi, 7. juna 1909 godine, a navodno je vrlo mlada je ostala bez roditelja. Otac Franjo Sojtori i majka Vjekoslava Vidačić, prema jednoj priči poginuli su u nesreći, dok druga verzija tvrdi da je skandal izbio jer je bila vanbračno dete.

Kako je poznato, pohađala je gimnaziju u Zagrebu, gde je sa samo 17 godina osvijla titulu Mis Jugoslavije u njihovom hotelu "Esplanade".

Međutim, uspela je da očara i Evropu, te je godinu dana kasnije, tačnije 1927. proglašena Misicom Evrope.

O njenom životu pre ovog uspeha se ne zna mnogo, a postoje priče da je konobarisala i radila u jednom kiosku u Zagrebu. Uspeh koji je ostvarila otvorio joj je mnoga svetska vrata, te se ubrzo preselila u Berlin gde je počela da se bavi glumom pod pseudonimom Štefi Vida.

Gluma joj nije išla od ruke, te se ubrzo povukla. Međutim, na jednom od setova upoznala je filmskog kompozitora Vilija Šmit-Gentnera, za koga se udala 1932. godine.

Par je odlučio da se odseli na selo gde je ona vodila gazdinstvo, dok je Vili često putovao zbog zbog posla u Beč. Ta razdvojenost je uticala na brak, te ubrzo usledio razvod.

Nkon toga, vratila se filmovima i radila na relaciji SAD-Švajacarska, jer je prenosila kratkometražne filmove s kontinenta na kontinent.

U sledeći brak ušla je 1949. godine sa švajcarskim novinarom Maksom Džobom, a tada je i promenila ime u Štefani Džob. Ni u ovom braku nije imala sreće, te je posle četiri i po godine njen suprug poginuo u avionskoj nesreći. Tada je odlučila da napusti film i posveti se književnosti. Prvo je upisala fakultet i narednih 17 godina provela je radeći lekturu i korekturu za jedan list u Cirihu.

Sreća joj se osmehnula i na ljubavnom planu, te je stupila u vezu s Valterom Lenerom, koji se bavio izradom robe od kože, a s njim je provela 30 srećnih godina.

Brojne legende o Štefici su kružile među ljudima, a jedna od njih je da navodno izvesni Josip Tiljak izvršio samoubistvo zbog nje. Takođe, govorilo se da je Zagrepčanin Miškec bio ludo zaljubljen u Šteficu, a posle vesti o njenom venčanju se odao porocima, dao otkaz i postao prosjak. Navodno je godinama spavao na istom mestu u Balkan prolazu, koje je devedesetih i nazvan Miškecov prolaz.

Štefica je preminula u Cirihu 2002. u 93. godini života, a pošto nije imala potomstvo, Štefica je sav svoj imetak ostavila organizaciji "Greenpeace Schweiz”.