"Nije mi ostavljeno bogatstvo, pa da mogu da prodam dedovinu": Otac Vuka Kostića je naš čuveni glumac koji je preminuo od teške bolesti

Mihajlo Kostić je sa samo sedam godina ostao siroče, kada mu je preminula majka, a oca Nestora su prethodno odveli u logor Mauthauzen. Nažalost i njegovi sinovi, Vuk i Nestor, mladi su ostali bez oca koji je preminuo 2001. godine od leukemije.

Iako je mlad ostao bez oca, Vuk Kostić ističe da mu njegova uloga u život bila vrlo važna.

"Nije imao ništa. I uvek je govorio da je najbitnija stvar obraz. I da siromašni ljudi imaju samo obraz. Da su novac i moć ništa, a da su reč, čast i dobrota sve . Moj otac je preminuo 2001. godine. Sve stvari i dalje podsećaju na njega. Setim ga se svaki dan, pomenem ga često. On je u meni. Odlazak oca je sigurno najteži udarac u mom životu. Ali za tih dvadeset jednu godinu, koliko sam ga imao, sve mi je dao i pružio. Sve me je naučio što je znao, usmerio me ka pravim vrednostima i stvarima, ostavio instrukcije kako treba živeti i koja interesovanja su vredna. Zarazio me ljubavlju prema glumi, lovu, moru i pustolovinama", rekao je glumac za Story.

Sa porodicom je odrastao u skromnom stanu, a često prođe pored zgrade u kojoj je proveo detinjstvo.

"Teško mi je bilo. Mi smo skromno živeli. Nestor i ja smo odrasli u zajedničkoj sobici od desetak kvadrata", rekao je glumac svojevremeno i dodao:

"Prođem često tuda, to je blizu mog sadašnjeg stana. Ja sam s Crvenog Krsta. Nemam melanholiju, nisam bio posle više u tom stanu. To su čudne stvari – neko drugi živi u tvojoj sobi. To su setni momenti", priča Vuk.

Porodica mu je vrlo bitna, te se trudi da očuva tradiciju i sećanje na nju.

"Odnos i poštovanje koje imam prema precima imaju veze s mojim vaspitanjem ali i tradicijom. Zahvalan sam mojim precima. Nije mi ostavljeno neko veliko bogatstvo, pa da mogu da prodam dedovinu, ali i da imam, ne bih je nikad prodavao. Ne bih nikad raskućio nešto za šta su se moji preci trudili", kaže Vuk.