Tinska: Vučiću, ako nam želiš dobro šalji banane, a ne smoki

Jelena Tinska, srpska glumica, balerina, voditeljka, kolumnista i pisac, jedna je od najlepših žena Jugoslavije tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, i jedna od retkih domaćih javnih ličnosti koja se ne boji da iskreno govori o stvarima koje je tište i o kojima razmišlja.Vođena slobodnim duhom i kritičkim stavom koji ima od početka svoje bogate karijere koja se proteže decenijama unazad, Tinska je za Nova.rs govorila o trenutnom vanrednom stanju u Srbiji, pandemiji koronavirusa, ali se dotakla i penzionera, vlasti i hapšenja novinarke Nova.rs Ane Lalić."Ovo je toliko odvratna situacija, ja ne mogu to da opišem. Novinarka Ana Lalić, Vaša koleginica, napisala je kakvo je stanje u bolnici u Novom Sadu, jer je takvo stanje - i došla je policija po nju i uhapsila je", započinje razgovor Jelena Tinska, navodeći da je srećna jer u Srbiji još uvek postoje mediji koji se, kako kaže, ne boje da govore istinu."Sećam se kada je 2014. godine došla jedna novinarka da radi sa mnom intervju, to je bilo nešto pred izbore, bilo je toliko smešno, jer ona ništa nije smela da me pita, niti sam ja nešto smela da joj kažem, tada sam o tome napisala kolumnu po imenu "Koji naslov smem da stavim?"S obzirom na to da je u životnoj dobi koja se usred pandemije koronavirusa vodi pod kategorijom "ugrožena", upitali smo glumicu kako se oseća i da li je dobro. Ona s druge strane navodi da se oseća dobro, ali da su penzioneri u Srbiji, kako kaže, poniženi."Ja se osećam odlično, u tom sam formi, ali sam morala da zatvorim studio u kome držim vežbe. Bila sam nadomak potpisivanja ugovora za izdavanje knjige, ali je sve to stalo. Imam penziju od trideset pet hiljada dinara, da li od toga mogu da živim? Ili treba da čekam ponižavajući paket koji donose na vrata, u kome je jedan smoki, jedan kikiriki, keks i brašno - ne radi mi rerna i ne umem da pravim hleb. Katastrofa. Ukoliko dođu - izbaciću ih. Ukoliko su hteli da učine nešto lepo za penzionere koji su stari i imaju penziju od dvanaest hiljada dinara, onda je trebalo da im stave kotur sira, pečenicu, kilo banana i kilo mandarina, a ne ovo", govori Tinska za Nova.rs i dodaje:"Jako je ponižena kategorija "penzioner" - ponižena zato što je svrstana u jedan geto. Vi ne možete jednu osobu koja ima šeszdeset pet godina i koja je u punoj formi, zdrava, koja nikada nije bolesna, da svrstate u kategoriji onih koji su na ivici života, a koji imaju sedamdeset, osamdeset ili četrdeset godina. Postoje penzioneri koji su hronično bolesni i koji su u toliko lošem stanju, a imaju i četrdeset godina. Imate i mlade ljude koji imaju trideset i četrdeset godina koji nisu penzioneri, ali su u raspadanom stanju - srčani bolesnici, imaju kancer, ili su jednostavno u lošem zdravstvenom stanju", nastavlja glumica dodajući:"Treba biti fer i treba neko da se pozabavi zdravstvenim karatonima ljudi, pa da se oni koji su bolesni i zaista ugroženi stave u karantin neizlaženja napolje - jer su ugrožena vrsta, a ne da nas sve maltretiraju. Što nisu uzeli zdravstvene kartone pa da sve lepo provere? Obično znaju koliko ima penzionera kada treba da im pošalju kikiriki i smoki, a ne mogu da dobiju informacije iz domova zdravlja koliko starih, nemoćnih, srčanih i kancer bolesnika ima?"

Dodatno govoreći o merama predostrožnosti i vanrednom stanju koje je Vlada Srbije uvela, Tinska navodi da ne može da razume zašto, kako kaže, ljudi ne bi mogli da šetaju svoje životinje."Životinje, bolje da ne pominjem - svašta, skandal. Zašto ne mogu ljudi dvadeset minuta da šetaju svoje životinje? Videla sam skoro fotografiju na fejsbuku, šalu, iz onog crtaća "101 dalmatinac", sede dalmatinčići sa mamom i tatom ispred TV-a,  i mama pita tatu: "Šta kaže predsednik?", a tata kaže, "Kaže da ćemo da kenjamo po sobi". Strašno, poniženje i ponižavanje, a sve pod parolom da nas kao čuvaju da se ne razbolimo. Ako hoćeš da nas čuvaš, ne šalji nam smoki nego banane."Slavna glumica je u razgovoru za naš portal takođe govorila o licemerju javnih ličnosti i činjenici da, kako kaže, penzioneri ne mogu biti zatvoreni u kući. S obzirom na to da je jako aktivna i da sama vežba i drži časove vežbanja, Tinska tvrdi da je fizička aktivnost jedna od bitnih stvari za vitalnost organizma."Skoro sam videla da su poznate ličnosti pakovale pakete za penzionere, čula sam da čim su novinari otišli, otišle su i poznate ličnosti. Povraća mi se i od javnih ličnosti koji se reklamiraju i koriste situaciju da dobiju malo pažnje. Skandalozno je što se sve koristi da bi se izreklamirali", govori ona i dodaje:"Najgore je ipak sedeti u kući. Ti stari ljudi treba da izađu na vazduh, da se prošetaju po bloku, da se donese dekret da ne mogu da idu u grupi, ali da mogu da izađu na vazduh. Mnogim starim ljudima je imperativ da moraju da hodaju toliko i toliko dnevno. Stari, vrlo stari, usamljeni ljudi, umreće u tim sobama - ne od korone, nego od usamljenosti."Na pitanje da li ona izlazi iz kuće i kako provodi svoje dane, Tinska govori da poštuje mere samoizolacije, ali da je srećna jer ima dvorište."Ja imam četrnaest stabala u svojoj bašti, imam i trave, vežbam na vazduhu i Suncu, onda se sunčam. Vodim računa o svojoj kući, meni je život takav, ja nisam društveno biće. Idem da radim, idem da snimam, idem da držim vežbe, ali najviše volim da dođem kući, a s obzirom na to da imam baštu, ja uživam u svojoj bašti. Da moram da živim u jednoj sobi, ubila bih se - to je jako strašno. Šta da radiš u stanu? Da staneš na prozor i da gledaš u solitere?"Za kraj, Tinska je takođe spomenula da je uskoro planirala da izda novu knjigu, ali da je zbog pandemije koronavirusa sve za sada obustavljeno."Ja sam napisala devet knjiga, i imala sam jake izvođače. Nikada nisam sama izdavala svoje knjige. Međutim, jednog dana me je zvao naš tada najveći izdavač Draganić, koji mi je rekao da je pročitao moje knjige i da bi voleo da bude moj ekskluzivni izdavač. Pitao me je da pokupim sve knjige od drugih izvođača i da sve dam njemu, on će ih reprintovati i pisati dalje - šta ćeš lepše?", govori Jelena Tinska i dodaje:"Našli smo se u Novom Sadu, on je doneo neverovatno pošten ugovor, ja potpišem ugovor, pokupim knjige od drugih izdavača, oni se malo naljute ali dobro hajde, a Draganić umre. Čovek umre! I ja ostanem tako. Imam devet knjiga na policama sada, više se ne štampaju, izdanja su prodata i vrlo mi je bilo teško da nađem izdavača koji će sada da obnovi moje hit knjige, kako bih pisala dalje. To se sada dogodilo, jedan od najvećih izdavača je sada za to zainteresovan. Međutim, taman da krenem sada u tu celu priču, krenula je korona."Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.