"Pogled mu je bio prazan, kao da se život gasio": Supruga Tome Zdravkovića o pevačevim poslednjim danima

Udovica pokojnog pevača svojevremeno se prisetila početka njihove ljubavi nakon što su se upoznali u Kanadi.

"Sreli smo se u Torontu. Znate kako je u inostranstvu, tamo je pevač zanimljiv mesec-dva, pa odmah traže nekog novog. Nisam razmišljala o Tominoj slavi jer nisam planirala da se vratim u Srbiju. Pogotovo nisam planirala da se udam za njega. Bio je vrlo šarmantan, voleo je da se šali. Posle nekoliko susreta ispričao mi je da je bolestan. Zajedno smo obilazili lekare. Nekoliko meseci kasnije predložio mi je: “Što se ti ne udaš za mene?” Pitala sam: “A šta da radim sa tobom? Ti si čovek koji iza sebe ima četiri braka i dete. Ja još nisam napunila ni 25 godina. Ne pada mi na pamet.” Presudilo je kada mi je rekao: “Sviđam se ja tebi, samo ti to ne znaš.” Pomislila sam možda je u pravu. Među nama je od prvog dana postojala neka nit koja nas je do kraja vezivala. Ali, da tvrdim da je bila fatalna privlačnost, slagala bih", kazala je Gordana za Hello.

Iako brak sa takvim boemom i velikom zvezdom deluje gotovo nemoguće, Gordana se nije mnogo osvrtala na njegovu slavu već je težila mirnom životu.

"Niko nije znao za venčanje. Dolazi Toma kod mene na posao i kaže: “Danas nam je venčanje”. Ja zaboravila koji je dan. Radnja puna mušterija. Tada nije bilo feniranja kao sada, nego su se stavljale papilotne. Ja fino sve završim, zamolim jednu poznanicu da pričuva salon na pola sata, skinem uniformu i odemo kod matičara. (smeh) Posle sam se vratila na posao i nastavila gde sam stala", pričala je Goca i nastavila:

"Osamnaest godina smo proveli zajedno. Stalno mi je govorio: “Ne znam zašto, ali pored tebe se osećam drugačije.” Svi su ga gledali kroz njegovo ime i slavu, za mene je bio jedan divan, emotivan čovek. U Kanadi, gde sam godinama živela pre nego što sam ga upoznala, sve se vrednuje kroz novac. Tomi ništa nije značilo da li ima ili nema. U meni je našao oslonac, mir, nešto što ga je činilo stabilnim u odnosu na život. Bila sam njegova mirna luka kojoj se vraćao. Nikada ga nisam tražila, niti zvala telefonom. Znala sam da će doći kući. Jedino sam se plašila, pošto je vozio, da se nešto ne desi u saobraćaju. Nisam imala običaj da ga propitujem gde je bio i šta je radio. Znala sam kakav život vodi. Šta može da radi u kafani? Voleo je kocku. U našoj kući u Torontu stalno su se igrale karte, išao je i da se kladi na konje", istakla je ona.

Uz njega je bila i tokom najtežih dana kada se borio protiv teške bolesti.

"Redovno je išao na kontrole, tu i tamo imao je neke sitne intervencije, ali je pet, šest godina sve bilo u redu. Onda se stanje naglo pogoršalo. Doktor Manojlović mu je posle operacije jasno stavio do znanja: “Ili ćeš promeniti način života i produžiti vek za pet do deset godina ili ti ništa ne mogu garantovati. Situacija nije dobra. I taj mikforon koji držiš težak je za tvoje stanje.” Toma se nasmejao i odgovorio: “Profesore, ja ću da živim kao i ranije, pa makar to trajalo još mesec dana.” Tako je i bilo", rekla je pa otkrila da je Zdravković bio popustljiv prema sinu Aleksandru.

Najteža sećanja svakako su joj iz pred Tominu smrt, kada je njihov sin imao svega 12 godina.

"Toma se trudio da bude sa njim što je više mogao. Ako smo se oko nečega prepirali, to je zato što mu je ispunjavao svaku želju. Šta god je Saša tražio, dobio je. Jednom mi je rekao: “Jedino zbog čega žalim je što neću doživeti da odraste.” Nije voleo da mu dolazi u bolnicu, štitio ga je od loših stvari. “Neka se igra, neka ima detinjstvo,” govorio je. Kada bi me Saša pitao kako je tata, odgovarala sam “dobro je”. Nisam mu dala do znanja da tati nešto može da se desi i mislim da mi to nikada nije oprostio. Mesec dana pred smrt Toma mi je rekao da u njegovo ime kupim Saši nešto za rođendan i da ga dovedem u bolnicu da mu da poklon. Bilo je grozno. Taj dan je bio u bolovima mada je pokušavao da prikrije. Kada smo došli kući, Saša, koji je imao 12 godina, pitao me je: “Zašto si me lagala? Vidiš da tati nije dobro, u njegvim očima nema ništa.” I zaista, poslednjih nedelja Tomin pogled bio je prazan, kao da se život gasio", dodala je Goca koja se nakon Tomine smrti, Gordana se sa sinom vratila u Kanadu.