"Ranije sam čitao komentare, a onda sam shvatio da nema potrebe da se time bavim. Uvek će biti ljudi koji neće biti zadovoljni ili se neće slagati sa tobom, ali zbog toga je bitno da dobro znaš iz kojih razloga radiš stvari s kojima istupaš u javni prostor", rekao je Došlo za Nova.rs odgovarajući na pitanje kako se on lično nosi sa mržnjom na internetu.
Tokom čitave svoje karijere, kao jedna od najatraktivnijih mladih zvezda u svetu glume, Došlo je služio kao svetao primer dobrog ponašanja, empatije i tolerancije generacijama koje su stasavale uz njegove kultne uloge u aktuelnim serijama i filmovima. Zbog toga i ne čudi što je upravo on jedan od ambasadora protiv govora mržnje na internetu u zajedničkoj kampanji Evropske unije i Saveta Evrope pod nazivom – „Blokiraj mržnju. Podeli ljubav!“
PROČITAJTE JOŠ
U razgovoru za Nova.rs, Došlo je pričao o tome šta zapravo znači boriti se protiv sveprisutnog hejta na internetu i u pravom životu, a kroz lični primer je naveo i da je odavno prestao da čita loše komentare o sebi.
Šta znači biti ambasador protiv govora mržnje?
„Mislim da se to pre svega odnosi na promociju kulture komunikacije. To podrazumeva da, ma koliko različite stavove o određenim temama zauzimali, umemo da uvažimo i pokušamo da razumemo suprotno stanovište bez osude i ličnih diskriminacija jer su životna iskustva, socijalni milje i mnoge druge stvari bitne za razvoj ličnost, različiti, i samim tim posmatramo stvarnost iz raznovrsnih perspektiva. Međutim, to nije razlog za mržnju jer istina je samo jedna, a to je da se svi podjednako trudimo da budemo srećni i voljeni i najčešće – koliko god bi ljudi voleli da su to spoljne okolnosti – smo najveći ometači tog razvoja mi sami. Iako su sredstva za postizanje toga, paradoksalno često destruktivna.“
Koliko je važno da se javne ličnosti poput tebe zauzimaju za slanje ispravnih poruka?
„Mislim da je, u moru komercijalnih sadržaja koji uglavnom imaju najpovršnije domete, bitno da mi koji smo zbog profesije kojom se bavimo prisutni u medijima iskoristimo taj prostor za promociju empatije, razumevanja i međusobnog uvažavanja, jer je to ono što nam neosporno nedostaje.“
Kako se ti lično nosiš sa hejt komentarima i da li ih uopšte čitaš ili obraćaš pažnju na njih?
„Ranije sam čitao komentare, a onda sam shvatio da nema potrebe da se time bavim. Uvek će biti ljudi koji neće biti zadovoljni ili se neće slagati sa tobom, ali zbog toga je bitno da dobro znaš iz kojih razloga radiš stvari s kojima istupaš u javni prostor. Vrlo često su to samo ozlojeđeni odjeci unutrašnjih stanja onoga ko komentariše, više nego konstruktivna kritika i to isto treba naučiti kako da se razlikuje.“
Govor mržnje na internetu se često ne shvata kao ozbiljna stvar. Zbog čega je važno prepoznati ga i reagovati?
„Govor mržnje se ne prepoznaje, jer smo odavno naučili da vrlo jednostrano i površno posmatramo sebe, pa onda i sve druge. Jako je lako nekoga osuditi na osnovu delimičnih informacija koje ste dobili. Ljudi su generalno zbunjeni i izgubljeni, i lepljenjem etiketa mi samo možemo da im oduzmemo pravo na razvoj i promenu. Zato je bitno da se komunicira na način koji uključuje međusobno razumevanje i shvatanje da ne moramo uvek biti apsolutno u pravu i da, u konačnici, skoro nikada i nismo – jer, za početak, ne znamo ni šta je to što misli u našoj glavi, a kamoli neke druge stvari.
Druga, veoma bitna, stvar jeste činjenica da su digitalni mediji omogućili osećanje anonimnosti dok se komentariše i zato ljudi nemaju odnos prema ličnoj odgovornosti za izgovoreno, kao ni za posledice koje mogu imati na nekoga. Dakle, neko ko se oseća sigurno u svojoj anonimnoj poziciji, uzme da komentariše neki segment ljudskog bića sa druge strane ekrana, koje posmatra isključivo kao neku javnu ličnost – kao pevača, blogerku, glumicu, influensera ili kako već – a ne kao nekoga ko se, podjednako kao i taj posmatrač i svi mi, bori da razume život i uradi najbolju moguću stvar. I onda stvari vrlo lako skrenu u nasilje, a nasilje je uvek ozbiljno i videli smo da može da ima i kobne posledice. Još gore je kada javne ličnosti ne umeju da komuniciraju s punom svešću o sopstvenoj odgovornosti, i onda krenu da baljezgaju i obračunavaju se po medijima. Zato je bitno uvesti neki bonton i u domen masovnih komunikacija.“
Tvoje uloge na filmu, u pozorištu i u serijama su inspirisale mlađu generaciju da bude otvorenija i tolerantnija. Koliku odgovornost osećaš, i kako se nosiš sa njom, da kroz svoj rad ne budeš kanal za pogrešne poruke?
„Trudim se da biram poslove iza kojih mogu da stanem. Najveću odgovornost imam prema sopstvenom unutrašnjem osećanju morala i prema vrlinama koje želim da razvijem i zadržim kod sebe. Nikome ja ništa neću objasniti, ali mogu iskreno da se odnosim prema vrednostima koje smatram bitnim, i možda će to još nekome pomoći da lakše pronađe svoj skup tih vrednosti. I mislim da je bitno da se naglasi jedna stvar: Svako od nas ima svoje nedostatke, i život generalno nije ni beo ni crn, već se stalno kreće u sivoj zoni. Ali, to ne treba da bude razlog da se dignu ruke od svega, da se prepustimo letargiji i odustanemo, niti da nas obeshrabri da težimo idealima koje smatramo vrednim.“
BONUS VIDEO: Slaven Došlo – Namučimo se da sve izgleda vrcavo
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar