Rada Manojlović pred Vaskrs otvorila dušu: "Vreme je za jedno bepče"

Rada Manojlović godinama unazad vaskršnje praznike provodi radno, ali kada je slobodna trudi se da ugrabi trenutak i ode u rodno Četereže kod oca i sestre.

"Za Vaskrs nema pravila gde sam, nekad u stanu u Beogradu, nekad u Četerežu, zavisi gde sam bila u tu subotu pred praznik, a najčešće je radna, pa sam negde, i onda kad se vratim, nema pravila. Poslednjih godina ne silim da radim te subote pred Uskrs. Ako ne mora, ja je izbegnem. Kako sam starija, lepše mi je da budem kod kuće i odmorim se", rekla je ona za Kurir.

Tamo je provodila i bezbriže dane u detinjstvu, a sada se prisetila kako su provodili praznike.

"Meni su praznici bili najlepši kad sam bila dete. Sad kad sam solo, u smislu da nemam svoju decu, porodicu, osećam se kao putnik namernik, gost sam i u svojoj kući, pa nemam osećaj za praznike kao kad sam bila mala. Tad se znalo, dođe Veliki petak, Maja i ja skupljamo biljke za šare za jaja, koja su se obavezno farbala u lukovini. Mama je bila zadužena za trpezu. Što se tiče samog farbanja jaja, mi smo svake godine bili kod nane, kod mamine mame. I, sećam se, to su traume iz detinjstva, ali slatke. Kad se ofarbaju crvena jaja, nana pljune na njih, samo da ovo ne zvuči rogobatno, pa nama po obrazima, da budemo zdrave i rumene. Maja i ja cele izmazane, crvene, haos. Pomislim, jao, bože, opet. Ali, gledaj me, 40 godina, niko mi ne bi dao da imam toliko, zdrava, prava, možda je to delovalo stvarno."

Nažalost, lepu porodičnu atmosferu prekinula je prerana smrt njene majke, ali se otac ubrzo ponovo oženio.

"Meni je tad svaki praznik izgubio smisao. Prvi praznik koji se desio nakon mamine smrti je bila Nova godina, pošto je mama u julu preminula. Taj prvi doček bez nje, kad tata čestita sestri i meni, a mi svi plačemo, iako je prošlo već šest meseci, to sam zapamtila, jako traumatično. Tad sam imala već 19-20 godina i onda posle toga sam otišla odmah na fakultet, desile su se "Zvezde Granda". Mislim da su me nove životne okolnosti navele da se odvojim od porodice i praznici mi nisu više imali taj značaj. Moja sestra, pošto je ostala u kući, njoj je bilo još teže. Ona je preuzela mamino mesto u kući oko svega, ali ne zadugo, pošto je tata jako brzo doveo drugu ženu. Prošlo je oko godinu dana od mamine smrti, i to je za nas bilo jako rano. Sa ove tačke gledišta, ne znam šta bih rekla, koliko je vremenski potrebno da to iko više meri. Ne možeš da odboluješ nikad, niti da kriviš ikoga što je takvu odluku doneo, bez obzira na to što mi kao deca to nismo baš mogli da prihvatimo. Od te godine maćeha je preuzela brigu o svemu."

Rada se osvrnula i na dalje planove, pa priznala da priželjkuje dete.

"Sledeće godine mislim da bi bilo krajnje vreme za jedno bepče. Fali meni još svašta, ako ćemo iskreno. Kad pričamo o karijeri, fali mi, za početak, jedan dobar, ozbiljan koncert, privatno ta beba. Ajde da prizovemo, neka mi se sve desi te naredne godine i biću najsrećnija", otkrila je Rada.