ISPOVEST "Udala sam se da ne bih bila služavka": Naša pevačica o teškom životu i probijanju na estradi

Poznata pevačica Aleksandra Dabić se na sceni prvi put pojavila pre više od 10 godina u muzičkom takmičenju "Prvi glas Srbije" gde je stekla veliku popularnost. Do sada je snimila 12 pesama, a tokom korone bila je deo prestižnog takmičenja "Zvezde Granda" u kom je važila za favorita žirija i publike.

Prvi put u svojoj karijeri, krajem aprila prošle godine, Aleksandra je otvoreno pričala u emisiji "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića o svojoj porodici, odrastanju, početku karijere, tamnoj strani estrade, ali i suprugu sa kojim ima ćerku.

Po čemu pamtiš odrastanje?

"Moje poreklo je iz Hercegovine i Crne Gore, tatini roditelji su došli iz mesta Žrvanj na Kosovu i Metohiji, tačnije selo pored Uroševca. Moja mama - njeni su došli iz Andrijevice u Đakovicu. Mama i tata su živeli u Uroševcu do rata 1995. godine. Ja sam se rodila u Skoplju jer nekada smo bili jedna zemlja, tamo je važilo da je bezbednije porodilište. 1999. smo došli u Leskovac jer je tata bio u Državnoj Bezbednosti, silom prilika nam je bio suđen taj grad koji nas je dočekao kao najmilije i zato mi je jug Srbije u najlepšem sećanju."

"Tamo sam završila sedmi i osmi razred osnovne škole, onda gimnaziju, tamo sam išla i u muzičku školu. Nažalost ni jedna od nas tri sestre ne živi tamo, tamo su nam samo, nažalost, roditelji sahranjeni. Sve tri smo ovde, ni jedna ne želi da se vraća kući, i prodale smo stan koji smo tamo imale i od tada se otvaraju neke svirke gde sam ja pomislila to je to, ipak me nešto veze za taj kraj."

Kako su te prihvatili drugari u školi, po čemu pamtiš život u Leskovcu?

"Velika je razlika bila u odnosu na Uroševac, bili smo prihvaćeni odlično s obzirom na to da na jugu Srbije važi ko ima više para, ko ima veću kuću i tako. Tek u srednjoj školi je počelo to - on ima za kafu posle škole, ja nemam. Nas je ta finansijska glad pratila dugo, mogu slobodno da kažem da sam zavisila od mamine kartice do svoje 23 godine, dok nisam završila fakultet i počela da pevam. Osećala sam veliku glad za svim što je prošlo, prodali smo kuću na Kosovu, pa jedva kupili nešto u Leskovcu, ja sam osećala konstantnu glad i do pre pet godina sam se lečila u smislu kupovine raznoraznih stvari, odlaska na letovanja, kupovine automobila."

"Bila sam željna, puno sam radila i to me je održalo i sada kada sam sita finansijskih stvari i kako posmatram ljude oko sebe da su sve manje materijalisti, da uživaju u druženjima u razmeni lepih mišljenja, svako ide na neke edukacije. Sada već 11 godina živim u Grockoj sa suprugom, imamo ćerku koja ima 9 godina. Prošao me je inat, znaš kako kažu - najbolja osveta je rad na sebi."

"Imam dve rođene sestre, Snežana je docent na Pravnom fakultetu u Beogradu, ona je doktor nauka, a najmlađa Gordana je ekonomista, radi u Narodnoj banci Srbije, bavi se muzikom iz hobija, završila je čelo, pa nižu muzičku."

Jako mlada si se pojavila u muzičkom takmičenju "Prvi glas Srbije".

"Ja organizujem svirke, zovem ljude koji treba da sviraju sa mnom, meni se dopada ta multitasking osobina, jer niko nije hteo da se zalaže za mene. Danas imamo pevačice koje ne mogu da startuju bez PR menadžera. Ja sam imala sreće da sam bila četvrto plasirana u Prvom glasu Srbije, cela nacija je čula za mene, pa sam išla u nebrano grožđe gde sam morala da snimam i plivam, i morala da budem dobra sa ljudima i znala da se zahvalim."

"Najviše me je terao taj inat, nikako nisam smela da budem siromašna, kao dete mi niko nije rekao da vredim, to je mnogo uticalo na mene i ja sam zbog toga krenula na psihoterapiju. Moja mama je bila neostvarena žena kada je reč o karijeri, posvetila se potpuno našem odgajanju, po svaku cenu smo morale da budemo najbolje, sestre su mi imale sve desetke..."

"U momentima kada sam želela da se povučem, jer je ovo skup sport, uvek je postojao neki Božiji znak da se ja održim. Tokom korone sam bila u 'Zvezdama Granda', to takmičenje mi je mnogo pomoglo jer sam se ja osula od nerada. Tada sam krenula na nutricionistički režim jer imam insulinsku rezinstenciju, hašimoto, toliko neprijatelja gađa, kao neki rat i eto to traje već 15 godina..."

Koliko je majci bilo teško posle očeve smrti s obzirom da ste sve tri ćerke.

"Svaka je to drugačije doživela, sestra i ja smo bile na studijama, a najmlađa je bila sa njom. Tada je počela da živi život žene, a do tada je bila majka. Ja sam šest godina prihvata tu činjenicu, taj momenat da ona nije tu za nas sve vreme, nego ima i novog partnera. Najmlađa je bila srećna, a srednja sestra je samo učila, ona i ja smo živele zajedno ona samo uči, a ja perem, ribam... Kada je najmlađa došla u Beograd na studije, ja sam pomislila 'Bože biću služavka dvema studentkinjama, bežim ja kod muža'."

"Ja sam sa mužem 15 godina, od 2009. do 2015. smo se zabavljali dok se nismo venčali, a od 2013. godine živimo zajedno. Kada sam se ostvarila kao majka, kroz tri godine sam razumela moju majku, ona se rano udala, tata je bio devet godina stariji od nje. On je bio Bog i batina, svi su ga poštovali, zarađivao je na pošten način... "

Kada si počela da ideš kod psihoterapeuta?

"Krajem 2019. godine i 2020. do korone, posle korone s vremena na vreme. Povod je bio da stavim sebe na prvo mesto, ja sam bila neko ko udovoljava drugima da bi bio prihvaćen. Probala sam da shvatim šta je to što ja želim. Odlazak kod psihoterapeuta je bio potpuno normalan, došla sam sa Kosova u Leskovac, pa sam u sedmi razred došla nemam pojma engleski, pa se svima dokazuj - imam utisak da i dalje trčim neki maraton i nikako da dođe taj zenit popularnosti, nego se to sve u nekim naletima dešava... Tu se onda stvorio jedan kartel, autori protiv pevača, pa se samo menadžeri pitaju, pa moraš da uđeš u njihov sistem, ali da bi ušao niko neće da kaže šta treba. Da li trebaju neke pare, nemoralne usluge, da ti budem sestra od tetke ili šta?"

Ko drži taj sistem, ko diktora estradna pravila?

"Ne bih da imenujem, ali postoje osobe koje ne pevaju dobro, ne izgledaju, iza njih je katastrofa od orkestra, i oni pevaju za džabe. I onda oni gledaju Dabićka, uh košta, ajde mi ove da zovemo, već imamo neke žene, pa će da nas zabave. Onda se tu desi neki bakšiš, ili gazda bude u fazonu sramota me je, da ne pričate da ste radili za džabe - evo koverta. U šta će ta osoba da ulaže to je njihova stvar, ja sam dva stana bacila za spotove. Imamo i ljude koje su nepismene i njih je uzeo neki menadžer koji ih gura negde i eto..."

Koliko ti je takmičenje "Zvezde Granda" pomoglo?

"Pomoglo mi je. Žao mi je što nije veći fokus na izvođačima, nego je fokus na žiriju. Tu imate dva minuta da se ne zamerite nikome, da budete najbolja verzija sebe, a okolnosti nisu baš adekvatne, ili je loša kontrola ili čekate sedam-osam sati na svoj red. Imala sam dobre komentare, dobre reakcije u publici ali ni jedan vau momenat uvek je neko morao da pokrije to... Pažnja je kratkog daha, društvene mreže su jako bitne u ovom poslu..."

Celu emisiju pogledajte na našem Jutjub kanalu Nova.rs.

BONUS VIDEO: ISPOVEST „Molitve su mi pomogle da dobijem dete“: Pevačica Ružica Čavić otkriva zašto se na vrhuncu popularnosti povukla sa estrade i šta joj se dešavalo proteklih 20 godina