Milana Vasića kosovska policija povela na informativni razgovor: "Video sam snajperiste preko puta mene"

Milan i još nekoliko folklornih društva priredili su adekvatan kulturno - umetnički program.

Međutim, Milan je doživeo neprijatnu situaciju kada ga je kosovska policija privela i ispitivala.

- Ja se već 5 godina Kosovom bavim na svoj način, do sada nisam imao ovakvu situaciju. Bilo je mnogo tenzija... Noć pre toga mi je javljeno da će biti mnogo policije kao na Gazimestanu, cela porodica mi je bila i zbog toga sam se plašio. U putu sam imao tenziju, kad sam došao tamo imao sam mesto obezbeđeno gde sam parkirao auto, a onda su mi pretresli automobil. Očekivao sam da je to to, spremam se i oblačim nošnju, međutim zvali su me na informativni razgovor sa komandirom i 5, 6 policajaca, započeo je Milan Vasić za Jutarnji program RTS-a i otkrio šta se dešavalo na razgovoru:

- Informativni razgovor je bio da vide šta ću ja da radim, jer to je moj koncept, ja sam organizator kulturnog dela. Govorili su mi šta smem, šta ne smem da pevam, daju mi papir sa pravilima ponašanja. Nažalost kasnije sam čitao, jer u jednoj stavki piše ne sme da se koriste nacionalne zastave, pevanje o Metohiji, bilo koju pesmu koju imam u kojoj se pominje Metohija ne smem da pevam, sve što je vezano za Kosovo za njih u negativnom kontekstu. Ja sam izbacio sve svoje pesme, nije mi žao, jer mi cilj nije bio da tog dana pokazujem koliki sam Srbin, samim tim što sam tu i okupio rekordan broj oko 3.000 ljudi.

- Ja sam pitao komandira, da li smem uopšte da pevam. Ali ako ja pomenem nešto od zabranjenog oni će reagovati, prekidaju koncert, vode me ili šta rade već. Razmišljao sam tada koje pesme mi imaju reč koju su zabranjene. Pevao sam stare srpske pesme. Kad sam ostavio sina da spava, vidimo snajperiste preko puta mene. Nije svejedno zbog naroda koji je tu i sve vidi, ja sam rekao sebi da to moram da uradim jer nikoga ne vređam. Uspeli smo u tome, jer nije bilo nijednog incidenta, rekao je Milan Vasić i otkrio kako su građani reagovali:

- Sreća je što su bili tu, što se sve to dešavalo u manastiru, ali prvi put sam primetio i ne zameram, zato što je bilo dešavanje na Gazimestanu i ljudi su hapšeni jer su pevali, sad je bilo malo sa rezervom. Ali sam video veliku sreću u očima, ljudi su mi prilazili iz različitih delova iz Jugoslavije. Ponosan sam što je na kraju bilo bez incidenata.