"Svirao sam 17 sati bez pauze": Borko Radivojević progovorio o poslu i bakšišu - "Bilo je mnogo nula"

Iako iza sebe ima hiljade sati svirki, Borko Radivojević i dalje gleda unapred - sa željom da narodnu muziku vrati na velika vrata i prenese je novim generacijama. Borko nam otkriva kako izgledaju najluđi nastupi, koliko unapred je bukiran, i zašto mu je porodica i dalje najvažnija scena.

Koliko je trajala najduža svirka koju si radio?

Verovao ili ne - 17 sati bez pauze! Bilo je to pre nekih petnaestak godina, u selu blizu Petrovca na Mlavi. Taj kraj je poznat po svadbama koje traju po ceo dan i noć, ali ova je zaista bila ekstremna. Sećam se da sam s harmonikom bio 'vezan' od ranog popodneva pa do jutra. I danas mi je to u sećanju kao jedan od najintenzivnijih nastupa.

Koji je najveći bakšiš koji si ikada dobio?

Teško mi je da izdvojim tačan iznos, ali da kažemo - bilo je mnogo nula. Nekad to i nije stvar cifre koliko tog momenta kada vidiš da ljudi stvarno cene ono što radiš. To je najveći kompliment.

Do kada ti je trenutno zakazan nastup?

Već sada imamo zakazane nastupe za 2027. godinu! Ljudi često planiraju proslave unapred i žele da budu sigurni da ćemo baš mi svirati na njihovoj svadbi ili veselju. To nam je ogromna čast i potvrda da radimo nešto kako treba.

Šta ti najteže pada kada su nastupi u pitanju?

Iskreno - ništa mi nije teško dok sam na bini. Volim svoj posao, volim publiku, volim tu razmenu energije. Jedino što mi ponekad teško pada jeste to što sam često odsutan od kuće. Propuštam neke dragocene trenutke sa porodicom, ali trudim se da svaki slobodan dan nadoknadim maksimalno.

U Rumuniji si prava zvezda. Kako izgleda tamošnja scena?

Rumunska muzička scena je jako raznolika i živa. Zemlja je veća, pa imaju širu publiku i više stilova. Zanimljivo je da kod njih tradicionalna muzika još uvek jako dobro živi - i rame uz rame je sa modernim žanrovima. Oni zaista znaju da slušaju muziku i da je poštuju. Meni kao izvođaču to jako prija jer osećaš da sviraš ljudima koji žive za pesmu.

Rekao si da želiš da narodnu muziku vratiš na velika vrata. Koliko je to teško danas?

Teško jeste, jer danas dominiraju neki novi žanrovi, brze promene, hitovi koji traju sedam dana. Ali narodna muzika ima nešto što traje. Ona ima dušu. Najveća satisfakcija mi je kad dobijem video u kojem mala deca - bukvalno trogodišnjaci - igraju uz moju muziku. Kad to vidim, znam da radimo pravu stvar.

Da li postoji neko sa kim još nisi sarađivao, a voleo bi?

Sarađivali smo sa mnogim velikim imenima sa naše scene i regiona, ali mene sad posebno inspirišu mladi talenti. Mislim da je na nama da ih pronađemo, usmerimo i prenesemo im znanje. Ako želimo da narodna muzika traje, onda moramo da je gajimo zajedno sa mladima.