Od najnepoželjnije do najveće glumice 20. veka i ikone feminizma: Životna priča Ketrin Hepbern

Ketrin Hepbern rođena je 12. maja 1907. godine u Hartfordu i još kao veoma mlada bila je žestok borac za ženska prava.

Detinjstvo i početak karijere

Njeno roditelji su svoju decu ohrabrivali da uvek izraze svoje mišljenje o svim pitanjima, te je društvo prema ovoj porodici često bilo neprijateljski nastrojeno.

"Mnogi su nas prezirali, ali smo uživali u tome", rekla je Ketrin jednom prilikom o svojoj porodici.

Odrastala je sa petoro braće i sestara, a kada je imala 13 godina, Ketrin je pronašla svog starijeg brata Toma obešenog u sobi, a kasnije je isticala da je ovo traumatično iskustvo umnogome oblikovalo njen život. Postala je depresivna, godinama je Tomov rođendan slavila kao svoj, oblačila se i šišala kao dečak i tražila da je zovu Džimi.

Karijeru glumice započela je u pozorištu, te je došla i do Brodveja.

Prvi Oskar, ali i status najnepoželjnije glumice

Iste godine se udaje za kolegu sa fakulteta Ladloua Smita i napušta glumu, ali samo na određeno vreme. Shvativši koliko joj pozorište nedostaje, vraća mu se ulogom u predstavi „Praznik“. Međutim, koliko god njena ljubav prema glumi bila velika, nisu joj cvetale ruže. Čak je unajmila privatnog profesora glume, ali joj to nije pomoglo da se dopadne režiserima, dramaturzima, a ni kritičarima i publici. Često je dobijala otkaze, a predstave su bile otkazivane zbog slabog interesovanja publike.

Prvu značajniju ulogu u Holivudu dobila je 1932. godine u filmu "A Bill Of Divorcement", ali i njena filmska karijera u početku nije bila baš uspešna. Filmovi u kojima je glumila, proglašeni su promašajima, ali je uprkos tome, Ketrin 1935. godine nominovana za Oskara za najbolju glavnu glumicu, za ulogu koju je odigrala u filmu "Alisa Adams".

Ipak, našla se na listi najnepoželjnijih glumica, tzv. otrova za blagajne. Za to je delimično i sama bila kriva, budući da publici nije želela da daje autograme, novinare je izbegavala, a kada je i pristajala na intervjue - bila je nepristojna i davala lažne izjave.

Kada su je pitali da li je zaista u braku sa Ladlouom, od koga se nakon šest godina razvela 1934, ona je odgovorila da se ne seća. A na pitanje ima li dece, odgovorila je: „Da, imam ih petoro - dva belca i tri crnca.“

Zbog toga je stekla i nadimak Ketrin od Arogancije. Ipak, vremenom su i mediji navikli na Ketrin takvu kakva jeste i na to da ona veoma drži do svoje privatnosti, te su je zavoleli.

Na vrh se vratila 1940, predstavom „Filadelfijska priča“, u kojoj mlada bogatašica Trejsi Lord ima ljubavne probleme sa bivšim i budućim mužem.

Nesvakidašnja ljubavna priča i stav o majčinstvu 

Dve godine kasnije, na snimanju filma „Žena godine“, upoznaje Spensera Trejsija i započinju romansu sa njim, koja je trajala narednih 27 godina, sve do kraja njegovog života. On je bio oženjen, ali kao odani katolik, odbijao je da se razvede. Svoju vezu čuvali su u tajnosti, izbegavali novinare, napuštali hotele i filmske studije na zadnje ulaze.

Zajedno su snimili devet filmova, a najpoznatiji je film iz 1967. „Pogodi ko dolazi na večeru“, za koji je dobila svog drugog Oskara. Posle filma „Dugo putovanje u noć“, uzela je pet godina pauze da bi se brinula o Trejsiju koji je bio u sve lošijem zdravstvenom stanju. Iz poštovanja prema Trejsijevoj porodici, nije prisustvovala njegovoj sahrani. Mnogo godina kasnije, dok je opisivala njihovu ljubav, rekla je da se osećala kao da ju je neko udario maljem po glavi.

"Uloga domaćice i majke predstavlja najveći i najteži posao na svetu, ali ako te to ne interesuje, nemoj da se upuštaš u tako nešto. Ja bih bila loša majka i zato nikada nisam želela da imam decu", govorila je Ketrin Hepbern. I baš zbog toga decu nije ni imala - nije pripadala kalupu porodične žene.

Ketrin Hepbern - Najveća glumica 20. veka i ikona feminizma

Neki od najpoznatijih filmova u kojima je glumila Ketrin Hepbern jesu "Ladolež", "Male žene", "Scenska vrata", "Alis Adams", "Nevolje sa bebom", "Filadelfijska priča", "Žena godine", "Ljubavna pesma", "Adamovo rebro", "Afrička kraljica", "Letnje doba", "Iznenada, prošlog leta", "Dugo putovanje u noć", "Pogodi ko dolazi na večeru", "Zima jednog lava", "Luda iz Šaljoa", "Na zlatnom jezeru" i drugi.

Uprkos negativnim komentarima koje je dobijala na početku karijere, Ketrin Hepbern je Američki filmski institut proglasio najvećom glumicom 20. veka. Jedina je koja je osvojila četiri Oskara, a čak 12 puta je nominovana za ovu prestižnu nagradu. U broju nominacija, prestigla ju je jedino Meril Strip sa 21 nominacijom.

Smatra se ikonom feminizma dvadesetog veka i intelektualkom oštrog jezika. Buntovnički je prkosila stereotipima o seks-simbolima, pa je suknje i dekoltirane haljine zamenila pantalonama i širokim košuljama. Čuvena je njena izjava: „Svaki put kad čujem muškarca kako govori da su mu draže žene koje nose suknje, ja mu kažem: 'Probaj ti, pa mi kaži kako je'.“

Poslednje godine i smrt

Tokom devedesetih su se mogle čuti glasine da Hepbernova boluje od Parkinsonove bolesti, a ona je o tome progovorila u dokumentarnom filmu 1993. godine.

"E, sad da opovrgnem glasinu… Nemam Parkinsona. Tresuću glavu sam nasledila od svoje bake. Otkrila sam da prestaje da se trese kada uzmem malo viskija. Problem je u tome što, ako ne pazite, te uzmete malo više, sve može da prestane. Ona se samo trese, ali obećavam vam, neće otpasti", kazala je Ketrin.

Početkom 2003, pojavile su se naznake demencije i glumici je pronađen tumor na vratu. Lekari su ustanovili da bi operacija bila kobna po nju, te je živela još nekoliko meseci. Preminula je 29. juna 2003. u kući svojih roditelja u Konektikatu.

Sahranjena je na lokalnom groblju, a medijima je bio zabranjen pristup. Testamentom je tražila da sve što je posedovala, bude rasprodato na aukciji u Njujorku. To je i učinjeno i tom prilikom je skupljeno oko šest miliona dolara koje je Ketrin ostavila rođacima i bliskim prijateljima.