Janko Džambas iz niške Bohemije: Autoironija u pesmama je odbrambeni mehanizam

Niška grupa Bohemija je zanimljiva „anomalija“ na srpskoj rokenrol sceni. Upravo takve neobičnosti čine lokalnu scenom vitalnom i živom. Taman kada pomislite da nema izlaza i da je krug gotovo zatvoren, pojavi se neko poput grupe Boemija. Ovaj niški sastav je za pet godina postojanja objavio tri albuma, tri apsolutna bisera regionalne indi scene: „Sve naopako“, 2017; „Nasmeši se i reši se?“, 2019; „Putujemo“, 2021. godine. Janko Džambas, frontmen benda Bohemija za „Novu“ priča o ovoj grupi.

Muziku, poput ove koju svira vaš bend, nismo često u prilici da čujemo na ovim prostorima. U ovom trenutku, jedino mi pada grupa Rebel Star kao srodna vašem izrazu.

„Slažem se da je našoj muzici najsličniji pristup i zvuk Rebel Stara. Pretpostavljam da je nema toliko na ovim prostorima trenutno pošto je uvek jednostavnije pratiti trendove, bilo to svesno ili nesvesno. Svi mi stvaramo tako što slušamo i upijamo druge stvari, a u Nišu, gde ima jako puno bendova, ali ne i jasno definisane „scene“, to automatski drugačije funkcioniše. Ne razmišljamo o target grupama i nema previše klubova i događanja u Nišu da bi se stvorio neki konsenzus šta je kul, a šta ne, što nam omogućava da se krećemo i biramo zvuk nezavisno od tog šta publika misli da želi.

Svaki od do sada objavljenih albuma bio je specifičan. Deluje kao da ste imali neku vrstu koncepta za svaki od njih.

„Koncept nije nastao namerom, već su pesme pisane u sličnom vremenskom periodu i to je uticalo na to da pesme zvuče kao da su deo koncepta. Do sada nisam zalazio u pravu priču konceptualnog albuma, već samo dodirnuo površinu. Za to je naravno kriva naša ljubav prema art roku i progressive rock (pop) muzici. Najviše što je doprinelo pesmama na albumu da zvuče na određen način su aranžmani i produkcija. Ako sve aranžiramo i produciramo u sličnom vremenskom periodu – to će automatski zvučati kao da je jedan koncept. To se pokazalo istinitim u našem slučaju.

„Ovo je najteže pitanje do sada. Mislim da se u novinama koje prate naš rad često pojavljuju Beach Boys i Beatles kao glavni uzori. Slažem se da su dosta bitni uticaji, koji me još uvek uče kako da pišem pesme, ali ima tu još dosta dobrih autora kao što su Dilan, Neil Young, Bowie, Spiritualized, Burt Bacharach, Phil Spector, Curtis Mayfield, Antonio Carlos Jobim, Jeff i njegov otac Tim Buckley, Veliki Prezir, pa i noviji autori kao My Morning Jacket, Arctic Monkeys, The Strokes, The Flaming Lips, Jonathan Wilson, Fleet Foxes, Father John Misty. Sigurno sam propustio gomilu bendova, kao na primer Red Hot Chili Peppers, bend koji slušam od svoje pete godine.

Novi album se zove „Putujemo“, a čini se da je to mnogo više od naziva i da nudi jedan „viši“ nivo putovanja, kao da postoji neka „filozofija“ ovog albuma.

„To je put kroz vreme i prostor koji smo oslikali da biste nas bolje upoznali, da biste čuli neke ideje sa kojima se možda poistovećujete, ili sa kojim se u potpunosti ne slažete. Lagan i psihodeličan put. Psihodeličan u bukvalnom smislu te reči, koji je u isto vreme i lak kao pero i nelagodan. Vidim tu i neko magično prevozno sredstvo u kome smo mi i slušaoci, u kom zajedno prolazimo kroz život, odrastanje, i učimo kako da se nosimo sa nelagodnostima i apsurdom koji život nosi sa sobom.

Ovim albumom konstantno provejava doza autoironije. Primećujem da je to trend inače u svakodnevnoj komunikaciji poslednjih godina.

„Odlično zapažanje. Mislim da je to način da budemo kritički nastrojeni prema sebi, ali ne na način koji stvara osećaj u nama kao da smo poraženi, već kao da smo budale koje nisu suočene da je život od samog starta takav – nesiguran u odnosu na naše idealizacije. To je odličan odbrambeni mehanizam, kao i humor u celini. Pesma „Što sam lud“ peva baš o tome.

„Ako biste hteli negde da putujete, uvek možete iz mesta u kom ste trenutno. Potrebno je samo da promenite perspektivu gledajući ponekad stvarnost samo kroz levo oko. U mom levom oku sam mogao da vidim da sam totalno prs’o, kao i da su moje misli često oprezne kada govorimo o ljubavi i prepuštanju. Za to je najviše krivo sidro koje me ne pušta, već samo vuče na dno mora, gde sam bespomoćan. Ma biće bolje, samo upadaj u vozilo sa dobrim društvom, upalite motor, koji pritom ne zagađuje okolinu i ne razmišljajte o destinaciji. Samo se prepustite trenutku.

Glosa: Svi mi stvaramo tako što slušamo i upijamo druge stvari, a u Nišu, gde ima jako puno bendova, ali ne i jasno definisane „scene“, to automatski drugačije funkcioniše

Glosa: Uzori su nam Beach Boys, Beatles, Dilan, Neil Young, Bowie, ali i Veliki Prezir i Red Hot Chili Peppers.