"Postavili su mi ultimatum da sedim na poslu od 8 do 15, ali zašto bih to radio? Mogu samo da popunjavam ukrštenicu i da pijem kafu"

Semir Gicić je veliku popularnost stekao ulogom u domaćoj seriji "Popadija", a pozorišta publika širom sveta ga zna i po predstavi "Večeras smo sami" koju izvodi sa Natašom Aksentijević. Oni su nedavno imali turneju u Americi, a kako je Gicić došao do toga da postane jedan od najtraženijih glumaca govorio je u emisiji "Ispovest".

"Ja sam slobodan umetnik, sa 23 godine sam izašao iz pozorišta u Novom Pazara, pa sam onda otišao u Obrenovac i oba puta su ultimatumi bili problem. Postavljeno je radno vreme, u oba ta pozorišta, rekao sam da je to dežavu, kad sam izašao iz pozorišta u Pazaru i došao u Obrenovac - sačekala me ista stvar", kazao je glumac.

Glumac je objasnio šta podrazumeva radno vreme u pozorištu.

"Ja jedino mogu tamo da popunjavam ukrštaljku i pijem kafu. A šta je za večernje predstave? Zašto bi radio od 8 do 15 časova? Ne moram. Onda sam shvatio da ću biti večito nezaposlen, ali ne i besposlen."

Semir je otkrio i da zbog toga što nema zaposlenje, plaća osiguranje.

"Plaćam osiguranje. Non stop sam na putu, vise iznad nas reflektori, tako da plaćam. Ne neko skupo osiguranje, da se neko obogati kada poginem, ali plaćam."

Podsetimo, glumac je u emisiji govorio i o aktuelnoj društveno-političkoj situaciji, te istakao da podržava studente, ali i da se ne meša u politiku jer se u istu ne razume.

„Podržavam studente, treba podržati mladost, sve ima svoje trpilo. Trpiš, trpiš i kad pukne ono će da pukne. Ne vidim ništa loše u tome što studenti rade, povećali su odgovornost onih koji su pravili greške. Odjednom može se smenjuje, daju se ostavke i tako dalje. Znači da je vreme da se digne glas. Apsolutno ih podržavam. Video sam koliko u ovom društvu nema pravde, idealna zemlja ne postoji. Naših ljudi ima svuda, pričao sam sa našima koji su Americi i Evropi i njima nešto fali. Mi ovde sve imamo, ali smo lude glave, shvatio sam da nema pravde i da težim ka tome da se zna čija je odgovornost. Ako mi nešto padne na glavu, mora da se zna čija je to odgovornost. U smislu da postoji zapisano kada je ko šta pravio i šrafio, nije zašrafio ili šta već."

"Sećam se da je Andrjia Milošević imao premijeru jedne mono-komedije u Teatru na Brdu i išao sam to da gledam. Kad se predstava završila, izašli smo i cela ulica je bila blokirana, nije moglo da se mrdne, ni da se pređe ulica. Svi stojimo, prolaze čipovi, vojna kola i tako dalje. To je trajalo 25 minuta i ja sam guglao da vidim o čemu se radi. Ćerka jednog ambasadora je nestala, međutim, nije se ništa desilo, niko je nije oteo nego je njen privatni vozač stao ispred privatne škole, a onda se zapričala sa drugaricom i otišla sa strane i ceo Beograd se digao i ceo grad je bio blokiran. Mnogo mladih ljudi je poginulo, bahatošću i niko nije odgovorao. Recimo jedan studente iz Novog Pazara je ubijem dok je prelazio pešački u Zemunu pre deset godina i niko nikada nije odgovarao, mislim da je posle deset godina protesta jedan čovek dobio godinu i po dana zatvora. Tu su bile kamere, sve su zabeležile i eto. Kada je neko bitan, za 25 minuta se sve reši, a to bi trebalo za svakoga, da se sve digne na noge…“

BONUS VIDEO: ISPOVEST „Ako mi nešto padne na glavu, mora da se zna čija je to odgovornost“: Naš glumac otvoreno o protestima, ali i brojnim teškoćama koje je preživeo

https://www.youtube.com/watch?v=WNZ9Lwvsl14