Pevač rekao da nikada nije krio svoje poreklo.
Pevač Beki Bekić poznat je po svom harizmatičnom osmehu i pozitivnoj energiji kojom pleni.
Međutim, on je svojevremeno ispričao da je 1991. godine imao problem sa kupovinom stana u Beogradu, a sve zbog toga što je Albanac.
Kako je pisao nekadašnji magazin „Sabor“, on je nakon deset godina života i rada u Beogradu odlučio da kupi nekretninu u Borči, upriličio je veselje za svoje prijatelje, a onda kada je sve trebalo da se reši i zakonskim putem on je dobio “odbijenicu“, a kao razlog pisalo je „da nije dozvoljeno zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti, jer se na predmetnoj nepokretnosti menja nosilac prava svojine u korist lica druge nacionalnosti, što posredno i neposredno utiče na promenu nacionalne strukture i izaziva nespokojstvo i nesigurnost kod građana druge nacionalnosti“.
„Nikad nisam krio da sam Albanac. Ali, uvek sam isticao da sam poreklom iz Gusinja u Crnoj Gori. Jugoslovenski sam orijentisan i teško mi je palo ovakvo gledanje republičkih vlasti. Čuo sam za taj zakon, ali kada mi je stiglo zvanično obaveštenje preko advokata, plakao sam kao dete. Pa zar u Beogradu, gradu u kojem sam sve postigao, ali i kojem sam mnogo dao, da nemam prava da kupim stan?“, rekao je on tada za pomenuti medij.
„Evo, izašla mi je nova ploča, a muzički urednici me odmah pitaju ‘ima li na njoj islama’? Pobogu, ljudi, pa zašto to niko ne pita Džeja, Kebu i druge pevače?“, dodao je Beki tom prilikom.
Pevač se takođe susreo sa neprijatnom situacijom kada je priveden na jednom vašaru kao “srpski nacionalista“ jer je pevao pesme „Vojvodo Sinđeliću“, „Ko to kaže Srbija je mala“, a kada se ispostavilo da je „srpski nacionalista“ poreklom Albanac, brže bolje su ga pustili i izvinili se zbog greške.
Tada je prokomentarisao da i pesma koju je u to vreme izdao, „Život je tamnica“, takođe možda nekome deluje nekorektno.
„Možda to i jeste crna pesma, ali sada je i crno vreme. Pa i jeste život tamnica. Samo, inspiraciju za pesmu dobio sam posle jednog sna, a ne iz stvarnosti. Sanjao sam pokojnog oca i posle buđenja zapisao sledeće reči: ‘život je tamnica, život je tamnica, snovi ostaše samo, sanjam te često i naše mesto, sve ređe odlazim tamo’. Raduje me što sam u Sarajevu čuo kako se pesma peva u kafanama. To mi je pravi pokazatelj da će stići i do radio i TV slušalaca i gledalaca“, istakao je Bekić.
Zanimljivo je i to da je mnoge pesme koje su mu nuđene davao svojim koleginicama, te su ih otpevale Biljana Jevtić, Nada Topčagić i druge.
„Meni je najvažnije da pesma prođe, a najmanje je važno da li je ja pevam. Ja sam navikao da čekam, pa ću valjda jednog dana i za sebe ostaviti neki hit. Samo, u problemu je u tome što lakše osetim šta drugima leži i šta je ono pravo“, rekao je Beki Bekić.
BONUS VIDEO: Mitar Mirić o muzici