"Spavali smo na klupama, tretirali su nas kao kerove": Barbara Bobak detaljno o zadržavanju na aerodromu u Geteborgu - "Ispitivali su nas koliko zarađujemo"

Pevači i muzičari su na aerodromu u Švedskoj bili zadržani dva dana, te su ih nakon toga deportovali na aerodrom u Sarajevo, pa su ih tamo čekali automobili koji su ih dovezli u Beograd.

U intervjuu za Kurir, Barbara Bobak detaljno je govorila o tome šta je sve doživela proteklog vikenda i ko je kriv što su kolege i ona zadržani toliko dugo.

Kako se osećaš posle svega?

- Nikako! Nisam dobro. Uopšte nisam dobro. Ništa nisam jela i ne može da mi bude dobro - rekla je na početku Barbara.

Šta se zapravo dogodilo?

- Došli smo na aerodrom, predali smo pasoše. Ništa nije ukazivalo da može da krene po zlu. Kada su nas policajci videli, sklonili su nas sa strane, a propustili su ostale putnike. Sedeli smo i čekali, a oni su otišli u neku sobu. Čekali smo dva sata. Došli su i počeli su da nas redom ispituju. Snimali su nas kao da smo najgori prestupnici. Zvali su prevodioca i ispitivali su nas koliko para zarađujemo. Ja sam pokazala fakturu jer sve je preko firme. Pokazana im je faktura, pozivno pismo i dozvola da se koncert održi. Onda su nas pitali da li imamo radnu dozvolu. I to smo imali.

O čemu su te još ispitivali?

- Nismo imali njihovu vizu, a to nam i ne treba, jer smo dolazili preko firme. Plaćanje je išlo preko firme i nije bilo potrebe za vizom. To je po njihovom zakonu. Onda su me ispitivali o firmi i pitali su me da li imam nekoga u imigracionom. Rekla sam im da nemam jer nikad ne bih tu živela. Objasnila sam lepo da sam došla da odradim svirku i da idem kući. Onda su me ispitivali o nekim firmama Balkan ovaj, Balkan onaj... Istakla sam da sam ja pevačica, da se ne bavim tim stvarima i da to rade menadžeri. Rekao je "dobro" i napisao izveštaj na švedskom. Nisam imala pojma ni šta piše čovek.

Pominjalo se da vas je navodno angažovala neka firma u stečaju.

- Napisao je neku firmu koja je njima odgovarala da napiše. Ta firma je propala, a ta faktura uopšte nema veze sa organizacijom koja je nas dovela.

Šta se dalje događalo?

- Uvodili su nas jedno po jedno redom i to je trajalo šest sati. Rekli su nam da nam je odbijen ulazak u Švedsku i da ćemo dobiti razlog. Odveli su nas na neki terminal i tu su nas ostavili. Ni sa kim nismo mogli da pričamo. Tretirali su nas kao kerove. Tražila sam da pričam sa nekim ko ima autoritet i to su odbili. Pravdali su se da ne znaju ništa i da su oni samo policijski službenici. Predočili su nam da su neki sa vrha doneli odluku i sa njima smo tražili da pričamo, ali uzalud.

Da li su vam uopšte nešto doneli, satima ste bili bez hrane?

- Vucarali su nas levo-desno po terminalu i onda su nam doneli neke ćebiće jer je evidentno bilo da ćemo tu spavati. Predočili su nam da imamo automate da jedemo, a posle u 23 sata doneli su papire na kojima je pisalo da u zemlju ne možemo da uđemo zbog te firme, a nas ta firma uopšte nije ni angažovala. Njihova je greška, greška policije koja je navela pogrešnu firmu. Onda su se službenici sažalili, pa su nas izveli do djuti fri šopa da jedemo. Uzeli smo koliko možemo da jedemo, a dok smo birali hranu požurivali su nas. Nakon što smo jeli, zaspali smo na klupama. Kad smo se probudili, zaboravili su da čekiraju dvojicu muzičara, pa su oni otišli za Istanbul, pa iz Istanbula za Srbiju. U nedelju od jutra do polaska nismo dobili ništa da jedemo.

Ko je sve bio sa tobom?

- Sloba, njegov bend, moj bend i moj otac. Ovako nešto nikad nisam doživela. Uvek je sve bilo u najboljem redu. Mi ne radimo ništa na crno da ne bismo dobili zabranu. Sreća da sad nismo dobili zabranu. Imali smo let, plaćene karte iz Malmea za sve nas i nisu hteli da nas transportuju. Namerno su nas držali jer bukvalno niko nije mogao da nam pomogne. Ni advokat, ni ambasada, bili smo totalno bespomoćni. Angažovaću advokate jer ovo ovako neće proći. Da sam ja nešto skrivila pa da kažeš, ali sa naše strane je sve čisto, a zbog njihove greške ispaštamo svi. Ovo neće proći. Raspitaću se da ih tužim. O materijalnoj šteti koju su napravili i da ne pričam. Čoveku koji je organizovao koncert i nama koji smo uzimali duple karte, pa nisu se setili da nam donesu da jedemo, ali su se setili da platimo račun za kofere. Do juče nisu ni znali gde su nam koferi. Kao da smo stoka ona najgora, kao da su nas uhvatili da ne znam ni ja šta prenosimo. E, takav smo tretman imali i to ni krivi ni dužni.

Kako su izgledali sati na aerodromu?

- Prvo smo se zezali, igrali jer nismo znali šta ćemo od sebe. Posle smo polegali, a onda kad smo se probudili, bila je frka oko karata i kofera. Kontaktirale su me kolege, pisali su mi na Instagramu, ali nisam imala snage da odgovaram. Nisam uopšte dobro psihički. Menadžeri su besni, ogorčeni. Jedva su našli karte da se vratimo. Videćemo, ovo je čista krivica policije.