Adam Santovac o životu u SAD za Nova.rs

Novinar i reporter Adam Santovac, koga smo do skoro imali prilike da gledamo na televiziji N1, a potom i na televiziji Nova S, od nedavno živi u Tusonu u Sjedninjenim Američkim Državama. Nalazi se nadržavnom Univerzitetu Arizone gde studira, a uskoro se seli u Njujork, gde će biti član jednog od najprestižnijih svetskih univerziteta. Iz Srbije je otišao nedugo nakon što je uradio dokumentarac "Mega diplomac" koji govori o studijama Nebojšte Stefanovića, a koju mu je doneo velika priznanja i pozitivne ocene domaće javnosti.U razgovoru za Nova.rs, Santovac je govorio o svom životu u SAD, razlikama koje uočava između Srbije i Arizone, o nedavnim društveno političkim dešavanjima u Beogradu, koronavirusu, ali i o svojim planovima za budućnost.Kako tamo funkcionišu stvari u vezi koronavirusa? - Amerikanci u pristupu prema pandemiji takođe lutaju. Greše, ali greške priznaju. Ne prikrivaju ih, već ispravljaju. Prvenstveno mislim na epidemiologe. U martu je bilo izjava da nije potrebno šetati s maskom na licu, da bi sada, kada ih ima dovoljno, maske postale praktično obavezne. Uz to, maska u Americi nije samo štit od korone, nego i politički simbol. Demokrate su za nošenje, Repubikanci su do skoro bili uzdržani ili protiv. Sve to stvara konfuziju kod tzv. običnih građana i građanki koji, ipak, mogu da se oslone na institucije. Podaci se ne lažiraju, postoje bespatni testovi, novčana pomoć nezaposlenima je takva da neki dobijaju više novca nego što im je bila plata, vakcine su poručene – zna se i za koliko novca i ko su proizvođači.Jesi li se već privikao na život van Srbije? Da li ti nedostaju porodica, prijatelji i posao? - Video pozivi su spas. Do odlaska u Ameriku sa roditeljima nisam tako razgovarao, pa se sada zapravo više viđamo nego dok sam bio u Srbiji, gde takođe ne živimo u istom gradu. Osim interneta, život mi je u ovih prvih pet meseci olakšala i porodica u čijoj kući živim. Keti i Džon imaju troje dece i petoro unučića, a od marta i mene. Toliko su me prihvatili da govorimo o svemu – o politici, muzici, medijima, porodičnim odnosima, finansijama… Pritom oni imaju porodični pop bend, nastupaju po Tusonu i okolini, tako da ne prođe dan, a da u kući nema glasne muzike. S obzirom da se selim u Njujork, spisak onih koji mi nedostaju će postati duži, jer će se na njemu naći i porodica Staford.

Koja je najveća razlika koju uočavaš između života u SAD i života u Srbiji?- To što kada šetam, redovno sretnem zečeve. Tako je to na ulicama vrelog Tusona. Šalu na stranu, mislim da je ovde život daleko staloženiji. Ljudi su smireniji i ljubazniji. U Srbiji postoji slika o Amerikancima kao hladnim, površnim ljudima. Zapravo su veoma humani. I ovde ima siromaštva, ali nema gladi. Najveći utisak mi je ostavio jedan tzv. event centar za svadbe i proslave. Nedeljom prepodne vrata tog centra su otvorena za beskućnike, koji se tu mogu okupati i družiti dok im volonteri pripremaju obroke od namirnica koje su donirali meštani. Naravno, razlika koja bode oči su mediji. Ovde su televizije poput N1 i Nove S standard, a ne izuzetak.Kako izgleda jedan tvoj dan u Arizoni?- Studentski. Dnevno sam imao i po osam sati nastave. Na državnom Univerzitetu Arizone (University of Arizona) u Tusonu sam upravo završio program usavršavanja engleskog i pripreme za studije na američkim univerzitetima (lekcije o akademskom pisanju, kritičkom mišljenju, kažnjavaju plagijata). Na slobodno vreme nije uticala samo korona nego i vrućina (od aprila je 40 stepeni i više).Uskoro ideš u Njujork. Šta očekuješ od grada koji nikada ne spava?- Primljen sam na jedan od najprestižnijih svetskih univerziteta (New York University). Trenutno je 30. na Šangajskoj listi (Univerzitet u Beogradu je između 400 i 500 mesta). Od septembra ću biti student master programa News and documentary. U fokusu je, dakle, produkcija vesti i dokumentaca. Očekuje me dosta praktičnog rada – tj. snimanja na ulicama Njujorka. Grad je sada malo uspavan zbog korone, što je neuobičajeno, ali sve što je drugačije je zapravo novinarski inspirativno.

Jesi li ispratio dešavanja u Srbiji u prethodnom periodu? - Pratim i naravno ništa neočekivano ne vidim. Ako već celom svetu fali znanja kako da se nosi sa koronom, onda u odnosu prema pandemiji mogu pozitivno da me iznenade jedino pristojnost i odmerenost – koje nismo videli ni iz redova politike ni iz redova tzv. struke. A kada je reč o protestima - nije plato ispred Skupštine Srbije agora Antičke Grčke, pa da se ljudi baš tu sponatano okupe kako bi diskutovali o društvenim pitanjima. Verujem da je prva grupa “demonstranata” prvo veče izašla po nalogu, a koliko god ljudi kasnije da se priključilo, ako ne postoji jasna ideja i organizacija protestovanje je osuđeno na propast.Kada možemo očekivati da te ponovo vidimo na ekranima N1 i Nova S? - Sa koleginicama i kolegama sa N1 i Nove S sam u stalnom kontaktu i spontano dogovaramo moje izveštaje. Tema ne manjka – uz koronu, SAD-om se sada širi i kampanja za predsedničke izbore koji su u novembru, tako da ćete me verovatno s vremena na vreme gledati tokom jeseni.U kom smeru bi želeo da tvoja karijera ide u budućnosti? - Došao sam u Ameriku s idejom da se u Srbiju vratim. Iako mi većina savetuje suprotno. Velika je stvar biti priznat i prihvaćen u svetu, ali smatram da je izazovnije uspeti i trajati tamo gde si rođen. Imam sreću da radim za kompaniju koja podržava moje usavršavanje u Americi i potrebu da budem bolji. To je retkost ne samo u Srbiji, nego i u svetu. Direktorka United Medije Aleksandra Subotić me je ispratila rečima “jedva čekam da se vratiš”. A ja se neću vratiti praznih ruku. Već s idejama i svežom energijom da te ideje ostvarim.https://www.youtube.com/watch?v=-xGvC_Oe9_0Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.