"On je ispleo jednu mrežu koja mu je omogućila tu društvenu moć, koja se svakako temelji na imenima njegovih slavnih učenika. Naravno, bilo je tu i drugih ljudi. Ne bih sad zalazio u politiku, ali sećam se njegovog delovanja devedesetih, koje je bilo dosta čudno i koje je signalizirao na to da on dolazi iz sive zone, da se tako izrazim. Sećam se da je u periodu kada je bio upravnik oko Mike je bilo nekih ljudi koji su izazivali strah kod glumaca u teatru samim njihovim prisustvom i postojanjem, pa i biografijama", priča za Nova.rs dramaturg Ivan Lalić o slučaju Mike Aleksića, koga je više devojaka optužilo za silovanje i seksualno uznemiravanje. Mlada glumica Milena Radulović svojom nedavnom ispovešću otvorila je Pandorinu kutiju, i ohrabrila mnoge druge žene da otvoreno istupe i progovore u javnosti o ovom nasilniku.
PROČITAJTE JOŠ
Ivan Lalić, predsednik UO Sindikata dramskih umetnika u vreme dok je Miroslav Mika Aleksić bio upravnik pozorišta „Duško Radović“, u razgovoru za portal Nova.rs, objašnjava motive zbog kojih je još te 2000. godine apelovao na Skupštinu grada Beograda da se Aleksić hitno razreši funkcije koju je obavljao.
„Imali smo jedno iskustvo koje je meni sada retroaktivno poslužilo da sklopim ovaj mozaik i da zaista poverujem da je cela ova priča sa Aleksićem sasvim realna i logična. On je imao jako loš odnos, posebno sa ženskim delom ansambla. Sećam se da su tad uglavnom došle žene da se žale, mada bilo je i ljudi iz tehnike. Takođe, mnogi su tada napustili pozorište zbog njegovog vokabulara, odnosa prema zaposlenima, kao i pretnji koje je upućivao. Očigledno je da on ima takav metod komunikacije. Njegovo delovanje najpribližnije je sekti, u kojoj je vođa neprikosnoven, a svi oni koji su u tom sistemu moraju bespogovorno da ga slušaju i slede.“
Iako je bio poznat po strogoći, roditelji su masovno upisivali decu u njegovu školu glume. Lalić smatra da je to zbog generacije uspešnih glumaca koji su završili njegovu školu, a koji su postali poznati i uvaženi u svetu glume. Zahvaljujući njima, Aleksić je dobio legitimitet i zato je trajao toliko dugo.
PROČITAJTE JOŠ
„Tu se radi o mentalitetskom pitanju, jer su roditelji svoju decu slali u tu školu, uz opravdanje – to je vaspitanje starog kova, besprekorna disciplina, gotovo vojnička. Na umu su imali samo njegove prethodne rezultate koje je napravio sa sada već velikim glumačkim imenima, ubeđujući sebe da je dobro da im dete oseti malo čvršću ruku. Zapravo je sve to bila jedna velika zamka. Mika se predstavljao kao liberarni pedagog, koji je otvoreno pričao o seksualnosti, o velikim tabuima, a seks uvek jeste tabu mladog bića. On je čak i simulirao seksualnost i seksualne odnose prema njegovoj najinteresantnijoj grupi devojaka, pravdajući se da je to deo normalnog pozorišnog i filmskog funkcionisanja, što je jedna opaka i besprekorna laž“, objašnjava Lalić i dodaje kako svojoj ćerki nije dozvolio da ide u njegovu školu glume.
„Ćerka me je pitala da ide kod njega u školu i naravno da joj to nisam dozvolio, poučen svojim ranijim iskustvom sa njim. Znajući za njegovu tešku narav, nikako nisam pristao na to da je upišem kod njega. Međutim, meni je oduvek bilo fascinantno u kojoj meri su roditelji hrlili da upisuju svoju decu kod njega.“
Na pitanje kako je moguće da niko od roditelja i ranije nije posumnjao da se nešto neobično dešava u njegovoj školi, Lalić odgovara:
„On je očigledno vrlo inteligentan čovek, koji je skrojio takav sistem eliminišući prvo roditelje, da bi onda pod svoje uzeo te dečje duše, formirajući ih u osobe koje će prema njemu sutra imati dualni odnos – s jedne strane neku vrstu obožavanja i divljena, a s druge strane osećaj straha i krivice, koja im je od samog početka usađena. Koliko god da je cela ova situacija mučna, postoji i jedan lep momenat, a to je ova revolucija, da je tako nazovemo, koju je Milena započela. Ovakav njen gest može da promeni mnoge odnose unutar celog sistema. Pod tim mislim i na nas kao društvo, a ne samo na glumačku branšu. Mi smo patrijarhalno društvo koje, videli ste i po komentarima na društvenim mrežama, i dalje sumnja, šireći razne insinuacije, u smislu – vrtela je repom, ili glumice su prostitutke. Takav stav treba da anuliramo pre svega zbog naše dece i njihove budućnosti.“
Takođe, naš sagovornik smatra da je Aleksić trajao toliko dugo zato što je, pored glumaca koji su bili njegovi polaznici, iza sebe imao poznanstva i sa moćnim ljudima iz drugih sfera.
„On je ispleo jednu mrežu koja mu je omogućila tu društvenu moć, koja se svakako temelji na imenima njegovih slavnih učenika. Naravno, bilo je tu i drugih ljudi. Ne bih sad zalazio u politiku, ali sećam se njegovog delovanja devedesetih, koje je bilo dosta čudno i koje je signalizirao na to da on dolazi iz sive zone, da se tako izrazim. Sećam se da je u periodu kada je bio upravnik, oko Mike je bilo nekih ljudi koji su izazivali strah kod glumaca u teatru samim njihovim prisustvom i postojanjem, pa i biografijama.“
Ako uzmemo u obzir vreme kada su se dešavala dela koja mu se stavljaju na teret, izjave svedoka, i njegovo izjašnjavanje da nije kriv, na pitanje kakav ishod sudskog procesa očekuje, Lalić kaže:
„To je više pravno pitanje, ali mislim da je jako bitna i moralna osuda i neka vrsta lustracije takvog ponašanja, kako bi on bio primer da se tako nešto nikad više ne ponovi i da nikome više ne padne na pamet da tako nešto uradi. Još jedan problem koji se javlja je politika nezameranja. Moramo shvatiti da je nezameranje zapravo idenje linijom manjeg otpora, a ‘poturanje pod tepih’ ovakvih stvari ne sme biti. U ovoj situaciji nema kompromisa. Crvena linija koju je prešao Aleksić je nedopustiva i ne sme nikome da se ponovi. Meni kao ocu dve maloletne ćerke, od kojih jedna naginje ka glumi, ne pada na pamet da razmišljam da li i dalje ima takvih ljudi u tim krugovima.“
Lalić je još 2000. godine na konferenciji za novinare kojoj je prisustvovalo 13, od ukupno 20 zaposlenih glumaca pozorišta „Duško Radović“, apelovao da se Miroslav Mika Aleksić razreši dužnosti. Zbog njega je tada dvadeset troje glumaca dalo otkaz i napustilo pozorište „Duško Radović“.
„Apelujemo na Skupštinu grada Beograda da što pre razreši dužnosti Miroslava Miku Aleksića, upravnika pozorišta „Duško Radović“. Iako ima biografiju koja nije za potcenjivanje, način na koji on tretira ljude pokazuje da ne treba da bude na tom mestu. Ne želimo da pozorište „Duško Radović“ bude kuća straha, a ljudi sa strahom dolaze na posao… Poznato je da je 23 glumaca dalo otkaz otkad je Aleksić u pozorištu, a lutkarske predstave su u potpunosti skinute sa repertoara. Nedavno je izglasan novi petočlani Upravni odbor pozorišta čiji je predsednik Kokan Mladenović, koji bi do 5. decembra trebalo da podnese izveštaj Skupštini grada o stanju u pozorištu, ali mi apelujemo da nadležni reaguju ranije inače će nam propasti sezona“, rekao je tada on.
Od subote uveče, kada je Aleksić i priveden, u javnost je izašlo još nekoliko polaznica njegove glumačke škole, koje su bezrezervno podržale Milenu, i izrazile duboko saosećanje sa užasima kroz koje je prošla. Takođe, one su iznele i svoja negativna iskustva sa Mikom Aleksićem. Jedna od njih je i glumica BDP-a Iva Ilinčić, koja je zajedno sa Milenom i još par devojaka prijavila Aleksića policiji.
Milena Radulović, jedna od žrtvi profesora glume Miroslava Mike Aleksića, koji se sumnjiči za silovanje i nedozvoljene polne radnje nad nekoliko devojaka, stigla je danas nešto pre 11 sati na saslušanje u Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Miroslav Mika Aleksić je saslušan u ponedeljak u Višem javnom tužilaštvu, nakon čega mu je određen pritvor do 30 dana.
Osumnjičeni se tereti da je u periodu od 2008. do 2020. godine, za izvršenje 8 krivičnih dela Silovanja iz čl. 178 KZ i 7 krivičnih dela Nedozvoljene polne radnje iz člana 183 KZ na štetu 6 oštećenih, od kojih je jedna maloletna, dok su prema ostalim oštećenima radnje izvršenja preduzete i dok su bile maloletne i nakon punoletstva, navodi se u saopštenju tužilaštva.
Iako je policija najpre saopštila da je Aleksić krivična dela činio od 2012. godine, tužilaštvo navodi da je reč o ranijem periodu, odnosno iz 2008. godine.
Inače, Aleksić je na saslušanju rekao da nije počinio krivično delo, kao i da ne zna zašto su pomenute devojke to ispričale.
Pomoć žrtvama
SOS telefon Autonomnog ženskog centra je 0800 100 007 i dostupan je radnim danima od 10h do 20h.
Pozivi su besplatni.
Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja je 0800-222-003.
Bonus video
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
