Vaja Dujović: Živim u strahu otkako je tata imao koronu

Glumica Vaja Dujović pod utiskom je pozitivnih komentara na koje nailazi otkako je serija "Aleksandar od Jugoslavije" počela sa emitovanjem na TV Nova S. Ćerka uspešnog glumca Vladana Dujovića ponosna je što je zaigrala u projektu Zdravka Šotre, a uloga rumunske princeze Jelisavete je, kako kaže, vrlo značajna za njenu karijeru. U razgovoru za Nova.rs Vaja otkriva u kakvom je odnosu s kolegama s kojima igra u seriji, kako "novo normalno" usled pandemije utiče na nju, a dotakla se i perioda kada je njen otac Vladan preležao teži oblik koronavirusa.Serija "Aleksandar od Jugoslavije", gde igraš rumunsku princezu Jelisavetu, počela je sa emitovanjem. Na kakve reakcije i komentare nailaziš ovih dana?- Nailazim na fine komentare. Vidim da su ljudi vrlo znatiželjni da čuju neke istorijske činjenice koje do sada nisu znali. Par ljudi mi je reklo: 'Jao, strava. Želim da pogledam seriju jer je to prilika da se sazna nešto novo'. Za sada su zaista pozitivni komentari. Ima još dosta da se gleda, ne znam kako će sve izgledati na kraju i kakav će biti utisak.Koliko te je "pomerio" Šotrin poziv da igraš u seriji i koliko ti je ta uloga značajna za karijeru?- Jako mi je značajno. Šotra je jedan od najvećih jugoslovenskih reditelja i stvarno mi je bila velika čast kada su mi saopštili da bi on voleo da u ovoj seriji igraju njegovi glumci. Osetila sam se dosta počastvovano da me smatra i ubraja u ekipu njegovih glumaca koji igraju i rade s njim već dugo. Među nijima su Nataša Ninković, Sloboda Mićalović, Anica Dobra, a o muškarcima i da ne govorim, jer je više muških uloga. Stvarno je uzuzetna čast i ponos raditi sa Šotrom.

Petar Strugar i Ljubomir Bulajić su nedavno izjavili da su se baš zbližili na snimanju serije i da su sada nerazdvojni. Da li si se ti združila sa nekim iz ekipe i kakve utiske nosiš sa snimanja, budući da se radilo pod strogim merama usled koronavirusa?- Ljuba je stvarno moj dobar drug jer smo na svim projektima bili zajedno. Možda nismo imali zajedničke scene, ali smo bili na snimanjima. Imali smo priliku da se družimo i na ovom projektu. Beskrajno mi je drago zbog njega što je dobio tako veliku i značajnu ulogu. Naravno, Tamaru Aleksić poznajem ceo život jer smo nas dve išle zajedno u školu.Kakva je ekipa ljudi iza kamera?- Taman sam htela da napomenem i tu ekipu ljudi. To je jedna uigrana ekipa o kojoj niko ne priča i prosto nisu pred očima javnosti, ali svaki put sam se obradovala kada ih vidim. Uživala sam da se družimo, sa njima sam sarađivala i na Šotrinom prošlom projektu.

Hoćeš da kažeš da postoje prava i iskrena prijateljstva u svetu glume?- Mislim da samo to i postoji (smeh).Prošla godina bila je teška za tebe i tvoju porodicu kada je tvoj otac, čuveni glumac Vladan Dujović, ležao u bolnici zbog težeg oblika koronavirusa.- Tako je. Iza mene i porodice je teška godina. Niko se tome nije nadao.Kako se sada tvoj otac oseća? Trpi li neke posledice budući da nam je rekao da su doktori prognozirali da može biti komplikacija?- Tata je sada dobro, svi smo dobro. Vakcinisani smo i revakcinisani. Čuvamo se i pazimo. Nekako smo se navikli da živimo ovako kako moramo dok se sve ovo ne završi.Da li ti se način života, na neki način, promenio nakon očeve preležane korone?- Maske i distanca su pod obavezno i ne družimo se puno. Vrlo vodimo računa. Nažalost, zbog toga što smo prošli to sa tatom i imali iskusvo da on bude u bolnici, nekako se u nama probudio strah. Čuvala sam se i do tada, ali posle njegovog slučaja u meni se povećala doza straha koji živi sa mnom. Samo se nadam da će taj strah u nekom trenutku malo nestati i utihnuti. Želim da se koliko-toliko vratim nekom normalnom životu. Nije mi ništa teže nego drugim ljudima u celom svetu, ali dugačak je period i snalazimo se kako moramo. Verujem da će to ići u nekom pravcu normale.Koliko ti nedostaje taj normalan život, baš onaj kada si se družila sa prijateljima i kolegama, posećivala žurke, krcata pozorišta...?- Fali mi. Mada, moram priznati da sam se ja prilično navikla na ovaj način života u smislu da nemamo izbora. Mnogo je gore da imamo izbor i da čujem da se održavaju neke žurke na koje ja ne bih otišla. Prosto mi je odgovornije da ostanem kod kuće. Kad već ništa ne radi, onda mi je lakše da budem tu i organizujem svoje vreme. Naravno da mi nedostaje normalan život i da bih volela da se desi neka velika žurka, da mogu normalno da odem u pozorište, a da nisu proluprazne sale, da možemo posle toga da se družimo. Međutim, navikli smo se i bitno je da nekako damo doprinos našom odgovornošću da te institucije prežive.Bonus videohttps://www.youtube.com/watch?v=kXKN2Pd6jdsPratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.