Rođen je 1610. godine kao Stojan Jovanović, nadomak Trebinja u Hercegovini. U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu. Nakon pohađanja škole u manastiru Tvrdoš uzima monaški čin i ime Vasilije.
Kada su Turci razorili manastir Tvrdoš, Sveti Vasilije je prešao u Ostrog, gde se i upokojio 1671. godine. Iz stene pored koje se upokojio izrasla je vinova loza. Veruje se da je tada i njegova kelija bila obasjana svetlošću, a narod je počeo da dolazi na njegov grob i moli se.
POGLEDAJTE JOŠ
#related-news_1
Postoji i predanje prema kome se kaže da je sedam godina nakon smrti Sveti Vasilije počeo da se javlja u snu tadašnjem igumanu u Župi kod Nikšića i jednom prilikom mu je rekao da dođe u Ostog i otvori njegov grob. Iguman ga je poslušao, a kada su grob otvorili, našli su očuvano telo Svetog Vasilija. Kaže se još da je mirisalo na bosiljak.
Još za života Sveti Vasilije je smatran svecem.
Manastir Ostrog, gde se više od 300 godina čuvaju mošti Svetog Vasilija, samo tokom leta poseti više stotina hiljada vernika. Zato se ovaj manastir smatra jednim od najvećih pravoslavnih svetilišta u celoj Evropi. Obilaze ga svi oni koji traže spas i isceljenje od steških bolesti i muka koje su i zadesile. To je mesto hodočašća i za vernike drugih religija.
Prema narodnom običajnom kalendaru, danas se ne rade teški poslovi, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.
