1
Na prvi pogled, Ima Keithel je kao bilo koje drugo tržište. Redovi prodavaca su tu od sumraka do zore, željno obilazeći sve, od svežeg voća do ribe i tkanina. Ali nakon šetnje kroz njegovu ogromnu mrežu od više od 5.000 tezgi raspoređenih u tri višespratne zgrade i moru okolnih limenih koliba, jedan jedinstveni aspekt postaje teško zanemariti: svaki trgovac, bez izuzetka, je žena.
„Mi smo kao porodica, mi smo sestre. To je prelepo mesto za rad. Svi su ljubazni“, kaže Meilani Čingangbam, 65-godišnjakinja koja od 2002. godine na pijaci prodaje religiozne ritualne proizvode poput tamjana i ukrasa za svetinje.
Ima Keithel – što znači „majčina pijaca“ na lokalnom jeziku Meitei – u Imphalu, glavnom gradu severoistočne indijske države Manipur, kaže se da je najveća pijaca samo za žene na svetu. Muškarci mogu da uđu u prostor, ali samo da kupe robu, da rade kao portiri ili čuvari ili da obezbede ženama šolje mlečnog čaja.
Tokom rane jutarnje gužve, miris eromba, lokalnog jela od pire krompira, izdanaka bambusa i sušenog ribljeg čatnija, širi se vazduhom, prenosi CNN.
Sve vreme, žene svraćaju da ostave ponude u hramu Ima Imoinu, boginje bogatstva i poslovanja i glavnog zaštitnika pijace.
Prepuni prolazi su naslagani visoko sa svim vrstama divnog blaga: mirisnim borovim drvetom i listovima betel oraha boje žada, ručno izrađenom grnčarijom i korpama od bambusa, finim svilenim ćebadima i ćilimima u nijansama tehnoboja.
Prostor između njih ispunjavaju redovi trgovaca koji nose živopisne ružičaste, žute, crvene i zelene šalove, neke sa manipuri čandon oznakama na čelima, druge umotane u muslimanske marame.
„Ovde možete dobiti apsolutno sve o čemu možete da sanjate. Pijaca je jeftina i u samom srcu grada. Ekonomija cele države praktično funkcioniše zahvaljujući ovim ženama“, kaže Lina Moirangthem, lokalni turistički vodič Meitei.
Po običaju, samo žene koje su udate mogu zvanično da trguju na tržištu, a da bi dobila prostor u službenom prostoru, ženu mora da imenuje prodavac koji odlazi u penziju, koji će obično izabrati naslednika sa kojim je u srodstvu, poput sestre, ćerke ili rođake.
Pria Kharaibam, na primer, je treća generacija trgovaca grnčarijom svoje porodice u Ima Keithel, nakon svoje bake.
„Ponosan sam što vodim porodični posao“, kaže 34-godišnjakinja, okružen zidom od terakote.
Stvaranje Ima Keithel datira iz Kraljevine Kangleipak iz 16. veka, kada je počela kao improvizovana pijaca na otvorenom za razmenu useva. Da bi se podstakli ratni napori protiv susednih Burmana i Kineza, 1533. godine u Manipuru je obavezna regrutacija i svi muškarci su od malih nogu obučavani kao ratnici da zaštite kraljevstva, koji se protežu duž granice sa Mjanmarom.
Ostalo je, dakle, da žene vode grad.
„Pijacu su vodile žene iz države na otvorenom. Počelo je kao isključivo ženska aktivnost prodaje ribe, povrća i drugih ekonomskih proizvoda“, kaže Lokendra Arambam, bivši proučavalac pretkolonijalnog perioda u regionu na Univerzitetu Manipur.
Zahvaljujući Imphalovom lako dostupnom, strateškom položaju u centru Manipura, grad je postepeno rastao i postao ekonomsko središte regiona, a žene Ima Keithel postale su sve uticajnije.
Ali pored svakodnevne poslovne trgovine i razmene, izdržljivi matrijarhat Ima Keithel takođe je igrao ključnu ulogu u društvenom i političkom aktivizmu u Manipuru tokom 500-godišnje istorije tržišta sve do danas.
1891. godine, na primer, protesti žena primorali su da se odustane od reformi koje su uveli britanski kolonizatori koji su favorizovali spoljnu trgovinu u odnosu na njih. Godine 1939, ljute na britansku politiku izvoza lokalnog pirinča u druge delove Indije, suočile su se sa vojskom u onome što je bio Anishuba Nupilan, ili Drugi ženski rat – i pobedile.
U skorije vreme, kada je državna vlada objavila planove za izgradnju tržnog centra na mestu pijace 2003. godine, organizovali su višenedeljne masovne štrajkove, dovodeći privredu u ćorsokak i prisiljavajući na preokret. Čak i sada, žene održavaju redovne proteste da bi izvršile uticaj, a njihov doprinos ima ozbiljan uticaj na lokalne izbore.
„Ovde radi ogromna snaga žena. Ali mi nismo izuzetni ljudi, samo želimo da sastavimo kraj s krajem. Želimo da budemo odgovorne majke“, kaže Thoudam Ongbi Shanti, predsednik jedne od grupa prodavaca na tržištu.
Ovih dana Ima Keithel je mikrokosmos Manipurovog egalitarnog društva. Država ima jednu od najviših stopa pismenosti žena u Indiji i smatra se pionirom za rodnu ravnopravnost širom zemlje. I dok je ogromna većina stanovništva Manipura lokalna etnička grupa Meitei, verna svojim progresivnim vrednostima, na tržištu se nalaze i žene Hindi, kao i one koje predstavljaju 33 domorodačke grupe u državi.
Među njima je i Tungdar Makunga, 50-godišnji prodavac iz plemena Maring koji zauzima mesto u delu manje formalne spoljašnje površine sa limenim krovom.
„Iako sam tek nedavno počela ovde i nisam zvanično registrovana, druge žene su veoma kooperativne i prijateljske. One prave prostor za mene ako mi zatreba“, kaže ona.
PROČITAJTE JOŠ:
1
0
0
Druge su iskoristili slobodu tržišta da bi izašli iz tradicionalnih društvenih normi.
Osamdesetogodišnja prodavačica tkanina Nongmai Them Khumsonbi kaže da se njen muž, u to vreme nisko plaćeni državni službenik, protivio njenoj želji da postane trgovac na pijaci, kada je bila tek venčana, jer nije verovao da žena treba da radi.
„Nije želeo da izađem. Ali pobedila sam u raspravi. I na kraju sam počela da zarađujem više od njega“, nasmeja se ona.
Međutim, nije sve bilo glatko za ove žene. U januaru 2016. zemljotres jačine 6,7 stepeni Rihterove skale je naneo ozbiljnu štetu na zgradama pijace, a obnova je trajala skoro dve godine. Zatvaranja koja su trajala više od godinu dana tokom pandemije takođe su uticala na egzistenciju trgovaca.
Ali sada je posao ponovo u punom toku na ovoj pionirskoj, ali vekovima staroj pijaci u udaljenoj severoistočnoj Indiji. Ovde se svaki dan viđa hipnotizovana mešavina živih boja, zvukova i mirisa – a pozitivni efekti za žene su neprocenjivi.
„Volim svoj posao iz srca, radim ga sa strašću. Ali to nije samo posao. Ovde sam opuštena. Raduje me što sam sa ovim ženama. Budući da sam ovde, osećam da ću živeti još dugo“, kaže Oinam Ongbi Jaiela, 64-godišnja krojačica i udovica.
BONUS VIDEO: Žena ronilac pliva okružena jatom od dvadesetak ajkula i raža