0
Uoči zvaničnog početka NATO samita Viljnusu, Ukrajina je dobila loše vesti. Za sam Kijev i samog Vladimira Zelenskog neočekivane, a za brojne članice Severnoatlantske alijanse prilično očekivan. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg rekao je da će Ukrajina dobiti jasne nagoveštaje da će u budućnosti postati članica NATO, ali da se to neće desiti sada, kada je rat sa Rusijom u toku. Upravo u toj rečenic leži glavnog razlog zbog kog ova zemlja neće, barem u dogledno vreme, ući u Alijansu. Burna reakcija Zelenskog je potvrdila želje i namere njegove zemlje da postane deo najvećeg vojnog saveza, ali nezadovoljstvo Ukrajine datira još od 2008. godine, kada je Angela Merkel donela odluku koja je promenila Evropu.
„Ukrajina još nije spremna za ulazak u NATO“
Predsednik Amerike Džozef Bajden rekao je pre puta u Evropu da Ukrajina još nije spremna za ulazak u NATO. Tačnije, Alijansa još nije spremna da se Ukrajina pridruži savezu, jer je to potez koji bi mogao da razbesni Moskvu i koji bi takođe mogao da poveća rizik od američko-ruskog rata.
Ove navode je potvrdio i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji je rekao da će Ukrajina dobiti uverenje da će u budućnosti postati članica Alijanse.
„Zemlje članice NATO-a jasno će reći na samitu Alijanse u Viljnusu da Ukrajina može da postane članica vojnog saveza u budućnosti“, izjavio je Stoltenberg.
Njegove reči su do ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog stigle dok je bio u avionu na putu za Viljnus.
„Cenimo naše saveznike. Cenimo našu zajedničku bezbednost. I uvek cenimo otvoren razgovor. Ukrajina će biti predstavljena na samitu NATO-a u Viljnusu. Ali, sada, na putu za Vilnjus, dobili smo jasan signal, da se o određenim formulacijama razgovara bez Ukrajine. I želeo bih da naglasim da je formulisano tako da će Ukrajina u nekom trenutku postati članica NATO, a ne o konkretnom članstvu Ukrajine. Apsurdno je to što nije određen vremenski okvir ni za poziv, ni za članstvo Ukrajine. Dok se u isto vreme dodaje nejasna formulacija o „uslovima“ čak i za pozivanje Ukrajine. Čini se da nema spremnosti ni da se Ukrajina pozove u NATO, niti da postane članica Alijanse. To znači da je ostavljena prilika da se pregovara o članstvu Ukrajine u NATO-u tokom rata sa Rusijom. A za Rusiju je to motivacija da nastavi svoj teror. Neizvesnost je slabost“, poručio je vidno razočarani Zelenski.
Bolno pitanje
I nije neočekivano njegovo razočaranje, imajući u vidu da je Ukrajina još 2008. godine ostala bez članstva u Alijansi, po odluci tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel. Ali, ovo pitanje je jedno od eksplicitnijih kada je reč o trenutnoj spoljnopolitičkoj situaciji, jer je ruski predsednik Vladimir Putin još u februaru 2022. godine rekao da je jedan od razloga napada na Ukrajinu opasnost za Rusiju – zbog širenja NATO-a na istoku.
Ipak, zemlje članice najvećeg vojnog saveza svesne su da bi prijem Ukrajine u NATO značio da se i Alijansa uključuje u rat sa Rusijom. To je defakto sukob dve najveće vojne sile, što svi žele da izbegnu.
Ukrajina je, pak, često upozoravala da vodi rat Zapada protiv ruskog ekspanzionizma i da je oslabila glavnog protivnika NATO-a u Evropi, pa stoga ima moralni argument za garancije odbrane koje uživaju države NATO-a.
Pristalice članstva Ukrajine u NATO-u, međutim, tvrde da su decenije bezbednosti i teritorijalnog integriteta koje su obezbeđene državama bivšeg Varšavskog pakta kao što su Poljska, Mađarska i Rumunija same po sebi dokaz da bi Ukrajina, jednom pod okriljem uzajamne odbrane NATO-a, konačno bila bezbedna od budućih napada Rusije.
Strah od rata sa Rusijom
Članstvo u NATO-u bi takođe podstaklo nastojanja Ukrajine da učvrsti demokratiju koja je bila ranjiva pre rata i ispunilo želju mnogih njenih građana da se pridruže Zapadu.
Odluka Merkelove promenila Evropu
Da bi bilo jasno zašto Ukrajina, pored očiglednih vojnih prednosti, insistira na članstvu u Alijansi, potrebno je vratiti se na NATO samit koji je održan 2008. godine.
Ukrajina je tada zatražila pristup NATO-u, a što je blokirano od strane bivše kancelarke Nemačke Angele Merkel, na njen nagovor i tadašnjeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija.
Ruski predsednik Vladimir Putin tada je navodno lično lobirao kod lidera u Bukureštu da ne uključuju Ukrajinu i Gruziju u NATO.
U završnoj izjavi sa ovog samita, Ukrajini i Gruziji je obećano buduće članstvo, ali bez vremenskog okvira za otvaranje akcijskog plana za članstvo.
Merkelova je u godinama koje su usledile isticala da je tada spasila Evropu od rata, jer je ubeđena da bi Rusija napala Ukrajinu da je Kijev primljen u NATO.
Ipak, Evropa je još jednom promenjena 2014. a zatim i 2022. godine, kada je Rusija napala prvo Krim i Donbas, a potom i čitavu teritoriju Ukrajine.
Ukrajinski predsednik Zelenski kritikovao je bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel i tadašnjeg francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija u aprilu 2022. godine, kazavši da su njihove odluke na samitu NATO-a 2008. godine primer neuspeha politike prema Rusiji koja je doprinela invaziji.
Iz kabineta bivše kancelarke poručeno je da ona stoji iza odluke koju je donela u vezi Samita NATO-a 2008. godine.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
“Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel ostaje pri svojim odlukama vezanim za samit NATO-a 2008. godine u Bukureštu. Bivša kancelarka potpuno podržava napore savezne vlade i međunarodne zajednice koje stoje uz Ukrajinu kako bi stale na kraj varvarstvu koje provodi Rusija i ratu protiv Ukrajine”, navodi se u izjavi.
Iako se dosta promenilo od 2008. godine, tu je i dalje Vladimir Putin, koji je širenje NATO-a na istok i iskoristio kao jedan od razloga za napad na Ukrajinu.
Putinov napad na Ukrajinu
Ruski lider je prošle godine rekao da je odluka Rusije da napadne Ukrajinu „neophodna, ispravna i blagovremena“.
Putin je najavljujući invaziju, optužio NATO da predstavlja pretnju Rusiji. Poznato je da on već godinama ne gleda blagonaklono na širenje NATO-a na istok.
Ne samo da je zahtevao da se Ukrajina nikad ne pridruži NATO, Putin je zatražio i da se Savez vrati na broj članica iz 1997. godine i poništi članstvo zemljama na istoku.
Ruski predsednik je istakao da želi da NATO povuče svoje snage i da ne „šalje oružje u blizinu ruskih granica“. Njegova želja se odnosila na centralnu Evropu, istočnu Evropu i zemlje Baltika.
U očima „ruskog cara“, Zapad je 1990. obećao da se NATO „neće širiti ni centimetr prema istoku“. Ipak, nakon invazije na Ukrajinu pojavila su se objašnjenja po tom pitanju.
Obećanje Zapada koje se odnosilo na NATO dato je bivšem predsedniku SSSR-a Mihailu Gorbačovu i odnosilo samo na Istočnu Nemačku u kontekstu reunificirane Nemačke. Gorbačov je kasnije potvrdio da tada „tema NATO-ove ekspanzije“ nikad nije bila na stolu.
BONUS VIDEO: Velikom vojnom paradom obeležen Dan pobede u Moskvi