1
Nemačke vlasti su deportovale ljude u Kabul do poslednjeg "trenutka", odnosno povratka talibana. Prema istraživanju novinara, to uključuje i ljude koji zapravo imaju pravo na boravak - kao protagonista ove priče.
PROČITAJTE JOŠ:
Priča o njegovoj odiseji počinje u pitoresknom Algoju. Amir je do pre nekoliko meseci tamo živeo sa suprugom Zejnep, koja je u drugom stanju. Slike na zidu govore o sreći: njih dvoje ispred romantičnog bavarskog pejsaža, kod matičara. Sve je izgledalo savršeno, priča nam Zejnep.
„Bio je to život kakav vodi svako od nas.“
No, krajem maja stiže pismo od vlasti upućeno Amiru: da ode „dobrovoljno“ ili mu preti deportacija, prenosi Dojče vele.
Reč birokratije
Amirova priča pokazuje apsurdnost nemačke politike prema izbeglicama. Pre šest godina Amir je došao u Allgoj u Bavraskoj kao izbeglica, preko Balkanske rute. Naučio je nemački, našao stalan posao i oženio Zejnep, Nemicu. Kao suprug, Amir ima zakonsko pravo boravka u Nemačkoj.
Ali, budući da je Amir došao kao izbeglica i da mu je zahtev za azil odbijen neposredno pre venčanja, smatra se ilegalcem. Venčanje tamo ovamo. Stoga, prema vlastima, najpre mora napustiti Nemačku i proći takozvanu proceduru za vizu – u Kabulu.
Izaći i ponovno ući? Samo da bi se sve vratilo na staro? To je potpuno apsurdno, kaže Štefen Dinnvald iz Bavarskog veća za izbeglice. “To u mojim očima nije ništa drugo nego šikaniranje“, kaže ovaj stručnjak za migracije. “Ovo je izbeglička politika koja se ne oslanja na razum, nego na odbranu“, dodaje on.
Novi vladari u Kabulu
Amir je otputovao krajem maja – i završio u noćnoj mori. Mogao je doduše da podnese zahtev za vizu, ali onda je došlo vreme čekanja u Kabulu – koji su ubrzo nakon toga zauzeli talibani. Amir je tamo zaglavio. U strahu od talibana – i bez mogućnosti odlaska.
Bilo mu je kao i mnogim lokalnim radnicima koji su radili s nemačkim i drugim međunarodnim organizacijama: Avganistankama i Avganistancima sa rođacima u Nemačkoj, od kojih neki godinama imaju zakonsko pravo na spajanje porodice. Svi oni do danas žive u strahu od talibanske samovolje. “Imaju mitraljeze”, kaže Amir. „Svašta se može dogoditi. Možda će me upucati – ili ću otići u zatvor“, kaže on.
U Nemačkoj Zejnep, sada u podmakloj trudnoći, živi u stalnom strahu za svog muža. Ne možeda shvati zašto je morao da napusti zemlju. „Imao je stalni radni ugovor”, kaže Zejnep. „Upravo je bio dobio vozačku dozvolu, kupio auto“, dodaje ona.
Povratak u Kabul
Nije bilo drugog rešenja osim „dobrovoljnog“ odlaska, obašnjavaj ured za strance na upit „Monitora“, političkog TV magazina javnog servisa. Dramatičan razvoj događaja u Avganistanu „nije se mogao predvideti“ neposredno pre dolaska talibana na vlast, navode dalje. Optužba o saodgovornosti za Amirovu sudbinu je stoga, prema njihovom mišljenju, „neutemeljena“.
Da li zaista nije bilo drugog rešenja? Naravno da je bilo, kaže advokatkinja Betina Fiks.
„Službe za strance su trebale uzeti u obzir da je moj klijent čvrsto integrisan u radni proces. Trebale su uzeti u obzir da proces izdavanja vize traje jako, jako dugo“, kaže ona. Služba je, kako dalje kaže, takođe trebala uzeti u obzir da je Amir dobro integrisan, da dobro govori nemački, da nikada nije negativnu privukao pažnju i mogla je da reguliše formalnosti u Nemačkoj.
„Umesto toga oni su insistirali da napusti zemlju!“ kaže Fiks i zaključuje: „To je jedini razlog zašto je Amir sada u Kabulu i ne može napustiti zemlju.“
Gotovo svake sedmice je Amir pokušavao da pobegne. Uzalud. Činjenica da ne može biti uz svoju trudnu suprugu svakim danom sve više ga tera u očaj. Zejnep se i dalje nada da će Amir uskoro moći doći u Nemačku. Htela je zajedno sa s njim da opremi dečju sobu. Sada je to učinila sama. Nada se da će Amir ipak uspeti da napusti Avganistan – nekako.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
