1
"Marš za život" održan je u Vašingtonu uz, kako se čini, manje učesnika nego na ranijim okupljanjima - nekoliko hiljada, ali manifestacija je zadržala sva svoja obeležja i entuzijazam, uključujući brojno prisustvo učenika katoličkih škola sa raznih delova SAD, kao i pripadnika drugih hrišćanskih crkava i redova.
Na ovogodišnjem „Maršu za život“ slaviljeno je obaranje presedana „Ro protiv Vejda“ kojim je pravo na abortus gotovo pola veka imalo status federalnog ustavnog prava Amerikanki. Taj presedan, ustanovljen odlukom Vrhovnog suda SAD iz 1973. godine ukinut je letos, pa je pitanje abortusa prepušteno regulativi pojedinačnih saveznih država i eventualnom saveznom zakonu.
Najviše sudsko telo u Americi je oborilo „Ro protiv Vejda“ nakon što je bivši predsednik SAD Donald Tramp predložio a Kongres odobrio da troje konzervativnih sudija zamene ranije sudije Vrhovnog suda koji su u to vreme umrli ili su se penzionisali. Time je stvorena dvotrećinska većina konzervativnih sudija koja je ukinula federalno pravo na abortus.
Predsednik SAD Džozef Bajden saopštio je da će učiniti sve što je u njegovoj moći da Amerikankama vrati njihovo pravo, a „Marš za život“ se ove godine nije usredsredio na Vrhovni sud SAD već na zgradu prekoputa – Kongres, kako bi upozorio poslanike da ne čine ništa kako bi se ukinuli brojni zakoni protiv abortusa koji su, posle ukidanja presedana „Ro protiv Vejda“, doneti u desetak saveznih država na čijem su čelu konzervativni republikanci.
Državna tužiteljka savezne države Misisipi čiji je pravni napad na „Ro protiv Vejda“ i doveo do njegovog ukidanja, Lin Fitč navela je u pripremljenom govoru učesnicima Marša da je „narodu vraćeno pravo da sam reguliše abortus“, Bajden je odgovorio isticanjem da je 22. januar godišnjica donošenja „Ro protiv Vejda“.
Foto: REUTERS/Jonathan Ernst„Nikada ranije Vrhovni sud nije oduzeo Amerikancima jedno tako fundamentalno pravo“, naveo je on u saopšenju i dodao da je sud „čineći to ugrozio zdravlje i život žena širom zemlje“.
Bajden je obećao da će nastaviti da koristi svoja izvršna ovlašćenja kako bi očuvao zaštitu prava na abortus a pozvao je Kongres da ta prava pretoči u federalni zakon.
Novi predsednik donjeg doma američkog Kongresa Kevin Makarti obećao je učesnicima Marša za život da će novoformirana republikanska većina u Predstavničkom domu biti uz protivnike prava na abortus.
I pobornici i protivnici prava na abortus nadaju se saveznom zakonu koji bi utvrdio odnosno ograničio ili zabranio to pravo. Međutim, ni jedni ni drugi nemaju potrebnu većinu u Kongresu, jer Demokratska stranka SAD koja štiti pravo na abortus kontroliše Senat dok Republikanska stranka SAD, čije konzervativno krilo traži ograničenje ili zabranu, ima kontrolu nad Predstavničkim domom.
Od juna 2022. godine kada je oboren „Ro protiv Vejda“, gotovo potpuna zabrana abortusa uvedena je u Alabami, Arkanzasu, Ajdahou, Kentakiju, Luizijani, Misisipiju, Misuriju, Oklahomi, Južnoj Dakoti, Tenesiju, Teksasu i Zapadnoj Virdžiniji. Neka od ovih zabrana našle su se pred sudovima.
Zbog pravnih nedoumica u novonastaloj situaciji, pravo na abortus je faktički neostvarivo u Viskonsinu i Severnoj Dakoti.
Pokušaj konzervativnih pripadnika Republikanske stranke SAD da uvedu zabranu abortusa u Ohaju, Indijani i Vajomingu je propao na sudovima, mada su uložene žalbe. Vrhovni sud Južne Karoline oborio je zabranu abortusa nakon šest nedelja od začeća pozivajući se na kršenje ustavnog prava na privatnost u toj državi.
U ostalim državama došlo je do neočekivanog kontraefekta po konzervativce: glasači u Kanzasu i Kentakiju odbacili su ustavne amandmane kojim se želelo proglasiti nepostojanje prava na abortus, a glasači u Mičigenu su uspeli da postojeća zakonska prava na abortus ubace u ustav svoje države.
Većina žitelja Amerike ne podržava ukidanje prava na abortus, međutim Bajdenova administracija nema mnogo opcija nakon odluka Vrhovnog suda.
BONUS VIDEO: Jovana Đurović i Blažo Nedić: Zabrana abortusa u SAD: Posrnuli „lider slobodnog sveta“
