0
"Svi želimo da se pandemija koronavirusa što pre završi, ali to se neće dogoditi još mnogo godina ako najbogatije države ne podele svoje količine vakcina sa ostatkom sveta", saglasni su zdravstveni stručnjaci.
Pročitajte još:
Prema podacima Ujedinjenih nacija, do sredine februara ove godine vakcinu je primilo 191 milona stanovnika sveta, ali više od tri četvrtine ove brojke su stanovnici 10 najbogatijih zemalja. Nasuprot tome, u istom razdoblju, u nekih 130 država sveta, u kojima sveukupno žive oko dve i po milijarde ljudi nije vakcinisan niko, nijedna jedina osoba.
Stručnjak za javno zdravlje i profesor na Univerzitetu Djuk, Gavin Jamej još je jedan u nizu zabrinutih lekara i medicinskih radnika koji pozivaju bogate države da prestanu da gomilaju vakcine protiv koronavirusa samo za svoje građane.
U nedavnom komentaru objavljenom u prestižnom časopisu „Nature“, Jamej je upotebio primer teorije igara da bi pojasnio zbog čega je „nacionalizam vakcina“ suštinski sebičan i samoporažavajući.
Pročitajte i:
Jamej smatra da bi se pandemija, nastave li najbogatije zemlje sveta da gomilaju vakcine, mogla da potraje još sedam godina.
„U globalnom zdravstvu postoji mantra po kojoj izbijanje pandemije bilo gde u svetu može rezultirati njenim obuhvatanjem čitave planete. Zbog toga nam je svima u interesu da, kao međunarodna zajednica počnemo deliti doze svima, jer ćemo samo tako sprečiti globalnu oskudicu vakcina“, rekao je Jamej.
Postoje razni načini kojima se može stvoriti jednak pristup vakcinama protiv koronavirusa svima u svetu i pritom ostvariti profit. Na primer, sklapanje sporazuma između proizvođača i bogatih država moglo bi doprineti boljoj distribuciji vakcina i omogućiti proizvodnju vakcina na drugim lokacijama u svetu.
„Kao nacije, mi smo poput brodova u okeanu. Naime, zajedno se uzdižemo i padamo“, kaže Jamej.
Kovaks program
Novi program globalnog pristupa vakcinama, Kovaks, smatra dobrim primerom koji nas sve može održati na površini.
Kovaks program Svetske zdravstvene organizacije ima za cilj vakcinisanje ljudi u siromašnim zemljama i onim sa srednjim prihodima. Cilj mu je da se do kraja 2021. godine isporuči najmanje dve milijarde doza kako bi se pokrilo 20 odsto najugroženijih u 91 zemlji sveta, uglavnom u Africi, Aziji i Latinskoj Americi.
Pristup „prvo meni“
Pristup koji je po mišljenju Jameja najzastupljeniji jeste pristup „prvo meni“. Ovakav pristup glavna je pretnja postizanju kolektivnog imuniteta na globalnom nivou. Na taj se način mnogi ljudi u startu osuđuju na smrt i bolest, jednostavno zbog mesta gde su rođeni, a istovremeno se virusu pruža prilika da mutira do te mere da više neće reagovati na dostupne vakcine.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
