Urednik srpskog servisa Glasa Amerike: Obustavu rada autoritarni režimi koriste za plasiranje lažnih vesti i dezinformisanje višemilionske publike

Više od 1.300 novinara te američke medijske agencije, obavezne da izveštava objektivno i nepristrasno, onemogućeno je da pristupi sedištu Glasa Amerike u Vašingtonu i obavlja svoj posao, prenosi N1.

Dužnost Glasa Amerike je, prema američkom zakonu i Povelji iz 1976. da bude pouzdan izvor tačnih, objektivnih i sveobuhvatnih informacija, da predstavlja američko društvo u celosti, politiku koju vode Sjedinjene Države, kao i diskusije i mišljenja u vezi sa tim. Jedna od ideja vodilja je zalaganje i borba za slobodu medija širom sveta.

“Posledice, pre svega, trpi naša publika: 360 miliona ljudi, koji su se svake nedelje oslanjali na Glas Amerike da dobijaju tačne i proverene vesti, izbalansirane sadržaje i koji su bez toga već mesec dana. To su žene u Avganistanu, farmeri u Africi, aktivisti u Rusiji i Mjanmaru, kao i svi oni donosioci odluka širom sveta koji se istovremeno suočavaju sa ogromnim prilivom dezinformacija, koje šire američki neprijatelji”, objašnjava urednik srpskog servisa Glasa Amerike Bratislav – Braca Đorđević, novinar te medijske agencije duže od dvadeset godina.

“Nema nikakve dileme ko već popunjava taj prostor, autoritarni režimi imaju razrađen sistem i ogromna finansijska sredstva koja im omogućavaju da šire lažne vesti i dezinformacije. Pogledajte koliko su kineski i ruski prorežimski mediji slavili obustavu rada Glasa Amerike”, ukazuje Đorđević na posledice jednomesečnog prekida emitovanja programa na gotovo pedeset svetskih jezika u najmanje stotinu zemalja.

N1: Da li se to, u neku ruku, može smatrati opasnim i zašto?

Đorđević: Pre svega moram da napomenem da ovde govorim u svoje ime i ne predstavljam stavove Glasa Amerike, ali odgovor na vaše pitanje je – apsolutno. U današnjem svetu, u kojem su sloboda medija i ljudska prava u konstantnom padu iz godine u godinu, Glas Amerike je decenijama objavljivao verodostojne sadržaje na jezicima na kojima su takvi sadržaji bili nedostupni. Na taj način je doprinosio širenju slobode medija, koja je apsolutno ključni segment slobodnih, otvorenih, demokratskih društava – koja su prirodni saveznici Sjedinjenih Država.

N1: Zaposleni se nisu lako pomirili sa potezom američke administracije obrazloženim, između ostalog, tvrdnjama da je renomirana medijska agencija u stvari “Glas radikalne levice”, a njeni novinari „simpatizeri terorista“, „pretnja američkoj nacionalnoj bezbednosti“ i „korumpirani rasipnici“. Reagovano je tužbama, šta je poznato u vezi sa tim procesima?

Đorđević: Najvažnija odluka za sada doneta je 28. marta u Njujorku, kada je sudija privremeno suspendovao odluku Američke agencija za globalne medije (USAGM) da otpusti 550 radnika angažovanih po ugovoru. Zahvaljujući toj odluci, naše kolege su zadržale posao, ali su kao i 800 federalnih službenika, stavljene na administrativno, plaćeno odsustvo. Niko od nas nema pristup službenim mejlovima i zgradi u kojoj se nalazi sedište Glasa Amerike još od 15. marta i inicijalne odluke USAGM-a o administrativnom odsustvu. Pored tužbe koju je podnelo šest novinara i jedan zvaničnik VOA, na osnovu koje je sudija u Njujorku doneo odluku i sprečio otpuštanje 550 kontraktora, postoji još jedna u kojoj je jedan od tužitelja aktuelni direktor Glasa Amerike Majk Abramovic. U međuvremenu, tužba iz Njujorka prebačena je u Vašington, i obe će istovremeno razmatrati isti sudija, u četvrtak 17. aprila. Obe tužbe imaju isti cilj, da se 1.350 zaposlenih u Glasu Amerike vrati na posao i nastavi rad jednog od retkih medija koji je zakonom obavezan da bude fer i izbalansiran. Brojne organizacije i pojedinci iz različitih segmenata društva koji se bore za Glas Amerike i njegove radnike, potvrđuju da je Amerikancima i te kako stalo do vladavine prava i Ustava, na kojem je zasnovano nezavisno pravosuđe. Uvereni smo da ćemo imati fer tretman pred sudom.

N1: Ko su novinari Glasa Amerika, ima li utemeljenja u tvrdnjama američke administracije, ali i Keri Lejk – zvaničnice USAGM, kojoj je povereno zaduženje da rasformira tu medijsku agenciju?

Đorđević: Ako govorimo o tvrdnjama da je Glas Amerike “Glas radikalne levice” ili da se razbacuje novcem poreskih obveznika, nema nikakve dileme da su te tvrdnje neutemeljene i štaviše zlonamerne. Mi zaposleni smatramo da je USAGM preduzela nezakonite korake protiv Glasa Amerike jer se doživljava da je VOA prenosio vesti koje nisu bile u skladu sa stavovima administracije. Brojni primeri koje je administracija navela u svom saopštenju vrlo lako su pobijeni u članku uticajnog Vašington posta, samo nekoliko dana kasnije. U napadima na Glas Amerike u vezi sa novom zgradom u Vašingtonu, u koju je naša medijska kuće trebalo da se preseli, bilo je mnoštvo netačnih i nepotpunih informacija, koje je u uvodniku konzervativnog Vol strit žurnala pobila doskorašnja liderka USAGM Amanda Benet, koja je do 2016. bila i direktorka Glasa Amerike. A kada je reč o efikasnosti, evo jednog podatka koji možda najbolje ilustruje koliko se novac ne troši “bespotrebno”. Godišnji budžet Glasa Amerike je 260 miliona dolara. Za svaki potrošen milion, Glas Amerike dopire do milion i 400 hiljada ljudi, što je između 6 i 38 puta više nego bilo koja druga vodeća američka medijska organizacija.

N1: Znatan broj novinara Glasa Amerike u Sjedinjenim Državama angažovan je na osnovu radnih viza i programa razmene medijskih stručnjaka. Šta bi za njih značio mogući prekid radnog odnosa, a samim tim i prestanak validnosti radne vize – ako se ima u vidu da se, između ostalih, radi o ruskim, ukrajinskim, kineskim, iranskim ili korejskim medijskim radnicima čije države, prema podacima renomiranih međunarodnih posmatrača, učestalo krše elementarna ljudska prava i medijske slobode?

Đorđević: Vrlo je jasno šta bi to značilo za njih. Među 550 radnika koji rade po ugovoru, u Glasu Amerike je 47 novinara koji su u Sjedinjene Države došli zahvaljujući program razmene poznatom kao J1, i oni su u procesu dobijanja boravišne dozvole, takozvane “zelene karte”. Osmoro njih su iz zemalja u kojima bi im sloboda, pa čak i život, bili u opasnosti ukoliko bi se tamo vratili, među njima su novinari iz Rusije, Belorusije ili Burme (Mjanmara). U ovom trenutku 10 novinara organizacija koje su zajedno pod kontrolom USAGM-a nalazi se u zatvorima u različitim državama sveta. Ovo su naravno najteži slučajevi, ali među tim radnicima koji rade po ugovoru, novinarima na J1 vizama, čiji je ostanak u SAD i te kako ugrožen, ima i onih koji su podigli svoje porodice, supružnike i decu iz svojih domovina i došli u SAD da pošteno rade veoma važan posao, kao i onih koji su to isto uradili bez porodica. Svi oni zajedno učestvovali su do pre mesec dana u misiji koja, bar ja verujem, ima izuzetno mnogo smisla i radili svoj posao pošteno i neretko izuzetno. Niko od njih ne zaslužuje da bude u ovoj situaciji.

N1: Urednik ste programa za Srbiju i Crnu Goru, jednog od najdugovečnijih jezičkih servisa Glasa Amerike, proisteklog iz nekadašnjeg jugoslovenskog servisa – osnovanog marta 1943. godine. Šta pružate publici u Srbiji – delovima Kosova, u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji?

Đorđević: Volim da verujem da naša publika zahvaljujući nama bolje razume Ameriku. Američko društvo, američku politiku, ekonomiju, odnose između SAD i država Zapadnog Balkana. Ja sam ovde više od 20 godina, mislim da smo se mnogo promenili u tom periodu, prešli smo put od servisa koji je počivao na radijskim emisijama i televizije koja je više bila radio sa slikama do modernog multimedijalnog servisa koji se oslanja na digitalne medije, sadržaje na društvenim mrežama i uključenja uživo u program različitih stanica u regionu, kako bismo doprli do publike koja želi da nas prati.

N1: Šta je toj publici sada uskraćeno?

Đorđević: Sve ono što i publici u drugim delovima sveta. Istraživanja naše publike pokazuju da 80 odsto onih koji vesti dobijaju od Glasa Amerike veruju da se radi o tačnim i proverenim informacijama. Jedan od uglednih portala koji ocenjuje izveštavanje medija (Media Bias Fact Check) opisuje Glas Amerike kao “najmanje ostrašćen” i “visoko” zasnovan na činjenicama. Proces koji svaki tekst ili prilog prolazi u Glasu Amerike je izuzetno rigorozan, dva urednika pregledaju sve sadržaje, a kod svake priče u vezi sa Sjedinjenim Državama obavezan je i pregled urednika za balans. Oni koji nas kritikuju trebalo bi da uzmu i pročitaju vesti koje smo objavljivali svih ovih godina. Na raspolaganju im je sadržaj na skoro 50 jezika i sav naš rad je potpuno javan.

N1: Zašto je, prema vašem mišljenju, važan neometan nastavak rada srpskog servisa Glasa Amerike, ali i Glasa Amerike u celini?

Đorđević: Ograničiću se na Glas Amerike u celini, iako je srpski servis svakako važan deo celokupne organizacije. Mogu da kažem da smo moje kolege i ja izuzetno ponosni na Povelju Glasa Amerike kojom je naša urednička nezavisnost u potpunosti garantovana zakonom. Ova kuća više od 80 godina prenosi vesti publici širom sveta, uključujući i zemlje gde je sloboda govora ugrožena ili gde se građansko društvo nalazi na udaru. Finansiraju nas američki poreski obveznici, ali urednička nezavisnost garantovana je zakonom, Poveljom, koju je 1976. potpisao predsednik Džerald Ford. Povelja obavezuje Glas Amerike da novinari budu “tačni, objektivni i sveobuhvatni” i da predstavljaju “celu Ameriku, ne samo jedan segment američkog društva”. Nema govora o ostrašćenosti i bilo čemu radikalnom u poslu koji obavljamo u Glasu Amerike. Zakon nam to ne dozvoljava.