SAD: Još 40 milijardi dolara pomoći Ukrajini; Kina želi proširenje BRIKS-a

Svjatoslav Palamar, zamenik načelnika puka Azov, objavio je video obraćanje u trajanju od 18 sekundi u kome je rekao da su on i drugi komandanti još uvek na teritoriji fabrike. "U toku je određena operacija čije detalje neću iznositi. Hvala celom svetu i hvala Ukrajini na (vašoj) podršci", rekao je on, preneo je Rojters. Nije jasno koliko je boraca ostalo unutra.

The deputy commander of the Azov Regiment, Svyatoslav Palamar ("Kalina"), left #Azovstal last night, states #Russian propagandist Dmitry Steshin.

There is no other confirmation of this information. pic.twitter.com/zER61CcrXM

— NEXTA (@nexta_tv) May 19, 2022

To je preneo BBC koji navodi da nije jasno na koju operaciju misli.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da se 771 borac iz puka Azov predao prethodnog dana, čime je ukupan broj onih koji su se predali od 16. maja porastao na 1.730.

Najmanje 12 ljudi je stradalo i 40 je ranjeno danas u ruskom granatiranju grada Severodonjecka na istoku Ukrajine, koji je takoreći opkoljen ruskim snagama, javila je regionalna vlada.

Rusi su počeli pre podne da gađaju regionalni centar teškim oružjem, i granatiranje se nastavlja, napisao je preko Telegrama Sergej Gajdaj.

On je rekao da su uglavnom gađane stambene zgrade i da bi bilans mogao da bude teži pošto je za sada nemoguće ispitati pogođene zone.

Opširnije u posebnoj vesti

Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija izjavio je danas posle razgovora sa ministrom spoljnih poslova Mađarske Peterom Sijartom u Njujorku da je od njega dobio garanciju da će za BiH biti obezbeđene dovoljne količine gasa linijama snabdevanja koje idu kroz Mađarsku.

Tegeltija je naveo da je sa Sijartom razgovarao i o migrantskoj krizi, o krizi izazvanoj sukobom u Ukrajini, te da su se saglasili da sankcije nisu način rešavanja problema, već isključivo dogovor i razgovor.

Agencija Rojters objavila je fotografije iz sela Malaja Rohan u regionu Harkova koje su povratile ukrajinske snage.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pohvalio odluku američkog Kongresa da odobri novu vojnu i humanitarnu pomoć Ukrajini.

„40 milijardi dolara je značajan doprinos SAD obnavljanju mira i bezbednosti u Ukrajini, Evropi i svetu“, napisao je Zelenski na Tviteru.

I praise the 🇺🇸 Senate's approval of the Additional Ukraine Supplemental Appropriations Act of 2022. $ 40 billion is a significant 🇺🇸 contribution to the restoration of peace and security in Ukraine, Europe and the world. We look forward to the signing of the law by @POTUS

— Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) May 19, 2022

Američki Senat odobrio je skoro 40 milijardi dolara pomoći Ukrajini, što je najveći paket pomoći od početka ruske invazije. Paket uključuje vojnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć.

„Zakon o dodatnim izdvajanjima za Ukrajinu iz 2022. godine” usvojen je sa 86 glasova za i 11 protiv. Sada se čeka da ga potpiše predsednik Džo Bajden.

Paket uključuje: 6 milijardi dolara bezbednosne pomoći koja uključuje obuku, opremu, oružje i podršku 8,7 milijardi dolara za popunu zaliha američke opreme poslate Ukrajini 3,9 milijardi dolara za operacije Evropske komande 9 milijardi dolara za fond ekonomske podrške Ukrajini 5 milijardi dolara za rešavanje globalne nesigurnosti hrane.

Opširnije u posebnoj vesti

Za tu privremenu meru glasalo je 515 poslanika Evropskog parlamenta, 32 su bila protiv, a 11 uzdržanih.

Mera obuhvata suspenziju carina na uvoz industrijskih proizvoda, voća, povrća i čelika.

EU je najvažniji trgovinski partner Ukrajine, sa udelom od preko 40 odsto u njenoj prošlogodišnjoj trgovinskoj razmeni.

Opširnije u posebnoj vesti

Francuski predsednik Emanuel Makron ponovio je zabrinutost oko rizika širenja ukrajinskog rata na okolne zemlje, prilikom prijema predsednice Moldavije, suseda Ukrajine.

"Širenje sukoba na susedne zemlje ne može biti isključeno", rekao je danas Makron ukazujući na "nedavne incidente" u moldavskom regionu Pridnjestrovlju gdje su već stacionirane ruske trupe i gde su bile eksplozije, prenosi agencija AP.

Makron je pozvao evropske vođe da daju brzi prvi odgovor na podnet zahtev Moldavije za članstvo u EU.

Velika Britanija je na svoju listu sankcija uvrstila ruske aviokompanije Aeroflot, Rosija erlajns i Ural erlajns.

Prema ažuriranoj verziji dokumenta, objavljenoj danas na sajtu britanske vlade, ograničenja podrazumevaju zamrzavanje imovine ove tri kompanije, preneo je TAS S.

"Aeroflot, najveća ruska aviokompanija i jedna od 20 najvećih na svetu, u većinskom je vlasništvu ruske države i posluje u sektoru transporta, što je od strateškog značaja za rusku vladu", navodi se u dokumentu i dodaje da Aeroflot ne pruža samo usluge ruskoj vladi, već je i važan izvor prihoda za Kremlj.

Mili i Gerasimov razgovarali su o više bezbednosnih tema koje zabrinjavaju, rekao je portparol generalštaba američke vojske pukovnik Dejv Batler.

Oni su se dogovorili da ne objave detalje razgovora.

Opširnije u posebnoj vesti

Lokalni mediji javljaju da je najmanje dvoje dece poginulo u ruskim raketnim napadima u poslednja 24 sata nakon što su projektili pogodili civilne objekte.

Tvrdi se da je ukupno 10 ljudi poginulo u napadima širom istočnog regiona Donjecka, a šest je povređeno. Oštećeno je 38 civilnih objekata.

10 residential settlements have been hit by Russian missiles over the last 24 hours in Donetsk oblast: 10 civilians died, including 2 children, 6 civilians wounded, 38 civilian facilities damaged.

📸 @MVS_UA pic.twitter.com/eHtvRnt2QS

— UkraineWorld (@ukraine_world) May 19, 2022

Kina želi da proširi grupaciju rastućih svetskih ekonomija poznatu kao BRIKS, izjavio je danas kineski državni savetnik i ministar spoljnih poslova Vang Ji.

Brazil, Rusija, Indija i Kina su prvobitno formirale blok 2009. godine, a Južna Afrika mu se pridružila 2010. godine, preneo je Rojters.

"Kina predlaže da se započne proces proširenja BRIKS, istraže kriterijumi i procedure za proširenje i postepeno se formira konsenzus", rekao je Vang na onlajn sastanku ministara spoljnih poslova BRIKS-a.

BREAKING NEWS here in Moscow

"China proposes to start the process of BRICs expansion" ~Head of the Chinese Foreign Ministry

This means more countries maybe part of BRICs. Venezuela has shown interest. Argentina was invited to attend; other African countries have shown interest pic.twitter.com/TuRvGchDoZ

— Sphithiphithi Evaluator (@_AfricanSoil) May 19, 2022

UN je zatražio od ruskog predsednika Vladimira Putina da omogući trgovinu iz ukrajinskih luka koje su pod njegovom kontrolom kako se svet ne bi suočio sa krizom gladi.

Ruski predsjednik je na taj poziv odgovorio zahtjevom za otklanjanje sankcija kako bi se ponovno otvorile ukrajinske luke, prenosi Interfax.

Ukrajina, jedan od najvećih svetskih proizvođača žitarica, izvozila je većinu svoje robe preko svojih morskih luka, ali od početka ruske invazije prisiljena je da koristi železnicu ili male luke na Dunavu.

Removal of sanctions will need to be 'considered' in order to open ports, Russia says after UN appeal https://t.co/6zNcvYYVTe

— louis philippe (@louisphilippe78) May 19, 2022

Trenutno je blokiran izvoz 22 miliona tona pšenice iz Ukrajine. Rusija i Ukrajina zajedno proizvode skoro trećinu svetske pšenice i polovinu suncokretovog ulja.

Generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg uveren je da će članice Alijanse brzo odlučiti o prijemu Švedske i Finske. 

Zapovednik ruske Crnomorske flote, viceadmiral Igor Osipov, i njegov prvi zamenik, viceadmiral Sergej Pinčuk, smenjeni su s dužnosti, privedeni i protiv njih je pokrenuta istraga zbog potonuća krstarice Moskva, javljaju ukrajinski mediji, pozivajući se na Glavnu obaveštajnu upravu ukrajinskog Ministarstva obrane.

U Kijevu je nastavljeno suđenje Vadimu Šišimarinu (21), prvom ruskom vojniku optuženom da je počinio ratni zločin u Ukrajini. Vojnik je u sudnici suočen sa udovicom muškarca čije ubistvo je priznao.

Katerina Šelipova je tokom svog svedočenja pred sudom upitala 21-godišnjeg ruskog vojnika šta je osećao kada je ubio njenog supruga Oleksandra i da li se kaje za svoj zločin. Šišimarin je odgovorio da je on priznao krivicu i zatražio da mu se oprosti.

Predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden dočekao je švedsku premijerku Magdalenu Anderson i finskog predsednika Saulij Niinistea u Beloj kući. Poseta je usledila nakon što su obe zemlje podnele zahtev za pridruživanje NATO-u, koji Bajden, kako i sam kaže snažno podržava.

Nedelje su prošle otkako je javnost širom sveta imala bilo kakve informacije o mirnovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije. Konačna dijagnoza stigla je neposredno nakon predaje ukrajinskih vojnika iz čeličane "Azovstal" - klinička smrt bez pokušaja oživljavanja sa obe strane. Zbog čega je do nje došlo pročitajte u posebnoj vesti.

Pisanja američkih medija da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini nagoveštavaju da Vašington priprema informativni temelj za novu provokaciju, ovog puta apokaliptičnu, ocenila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Tužioci traže doživotnu kaznu za ruskog vojnika na suđenju za ratne zločine u Kijevu, javlja AFP.

#BREAKING Prosecutors request life sentence for Russian soldier in Kyiv war crimes trial: AFP pic.twitter.com/Oh4bdSCfVv

— AFP News Agency (@AFP) May 19, 2022

Turska je poručila svojim saveznicima da će odbiti članstvo Švedske i Finske u NATO-u, izjavio je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

"Nastavićemo našu politiku na odlučan način, rekli smo saveznicima da ćemo reći ne članstvu Finske i Švedske u NATO-u“, saopštio je Erdogan.

Rusija je sugerisala da bi mogla da potpuno oduzme Ukrajini najveću nuklearnu elektranu u Evropi ukoliko Kijev ne plati Moskvi struju.

Nuklearnu elektranu u Zaporožju na jugoistoku Ukrajine zauzele su ruske trupe nakon što su izvršile invaziju na zemlju 24. februara.

Zamenik ruskog premijera Marat Husnulin rekao je da ukoliko je Ukrajina spremana da plati struju Moskvi, elektrana će nastaviti da radi za Ukrajinu.

" Ako ne, onda će fabrika raditi za Rusiju", zapretio je Husnulin.

Direktor svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebrejesus napisao je na Tviteru da je razgovarao s ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovom.

Kako je naveo razgovarali su o ulozi Rusije u svetskom zdravstvenom sistemu i dodao da je tražio siguran pristup Marijupolju, Hersonu i južnom delu Zaporižja.

Spoke with Foreign Minister Lavrov about 🇷🇺's participation in global health matters, work with @WHO & the health situation in #Ukraine. I requested safe access to Mariupol, Kherson, Southern Zaporizhzhia & other besieged areas to deliver health aid. Civilians must be protected.

— Tedros Adhanom Ghebreyesus (@DrTedros) May 19, 2022

Fotografija trudne žene koja beži iz bombardovanog porodilišta u Marijupolju postala je jedna od najpoznatijih obeležja rata u Ukrajini. Međutim, ova žena je bila meta ruske kompanje dezinformacija i naišla je na mržnju sa obe strane. Sa čim se sve suočavala od početka rata pročitajte u posebnoj vesti.

"Evakuacija ukrajinskih vojnika iz lučkog grada Marijupolja se nastavlja", saopštio je zamenik načelnika generalštaba oružanih snaga Ukrajine Aleksij Gromov.

Grad Bahmut u regionu Donjecka, važno čvorište za ukrajinsku vojsku, došao je na metu pojačanog napada ruskih raketa i artiljerije, prema ukrajinskim zvaničnicima.

Šef donjecke regionalne vojne uprave Pavlo Kirilenki kazao da su pogođene jedna stambena petospratnica i poslovna zgrada, a do sada je šest ljudi spaseno iz ruševina, prenosi CNN.

Finska premijerka Sana Marin je demantovala Rojters nakon što je preneo njenu izjavu u kojoj navodi da njena zemlja ne želi vojne baze NATO saveza, niti nuklearno oružje na svojoj teritoriji.

"Rojters je ponovo pogrešno interpretirao moj komentar. Nismo zatvorili vrata budućim rešenjima u vezi s članstvom u NATO-u, već da je Finska sada usresređena na pregovore o članstvu. Molim Rojters za ispravku", rekla je Marin.

Reuters on jälleen uutisoinut virheellisesti kommenttejani. En ole sulkenut ovia miltään tulevilta ratkaisuilta koskien Nato-jäsenyyttä, vaan kuvannut Suomen keskittyvän nyt jäsenyysneuvotteluihin. Olemme pyytäneet Reutersilta oikaisua.

— Sanna Marin (@MarinSanna) May 19, 2022

Evropski parlament podržao je uvođenje sankcije bivšem nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu zbog bliskih veza sa ruskim predsednikom Vladimirom Putino. Zbog čega se Šreder našao na udaru sankcija pročitajte u posebnoj vesti.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će razmotriti otvaranje pristupa ukrajinskim crnomorskim lukama samo ako se razmotri i ukidanje sankcija Rusiji, prenosi Interfaks.

Saopštenje dolazi nakon što se jedan od čelnih ljudi UN-a Dejvid Bizli zamolio ruskog predsednika Vladimira Putina, da obustavi obustavi blokade crnomorskih luka rekavši da će milioni ljudi širom sveta umreti zbog njih.

"Ako imate srca i ako imalo brinete za ljude širom sveta, otvorite luke", rekao je Bizli.