Slovenija bi mogla da napusti NATO? Premijer šokirao najavom mogućeg referenduma

Ideja je usledila nakon što je parlament podržao predlog Golobovog levog koalicionog partnera Levice o održavanju savetodavnog referenduma o povećanju odbrambenih izdvajanja na 3% BDP-a do 2030.

Iako je Golobova stranka Pokret sloboda glasala protiv tog predloga, sam premijer se na NATO samitu u Hagu prošlog meseca već obavezao na još ambiciozniji cilj – izdvajanje 5% BDP-a za odbranu do 2035. godine. Kriza u vladi dodatno je eskalirala kada su se centristički Socijaldemokrati, takođe deo koalicije, priklonili opoziciji i podržali inicijativu za referendum.

Golob: Ili plaćamo, ili izlazimo

Vidno nezadovoljan, Golob je odgovorio kontrapredlogom – referendumom o ostanku u NATO-u, savezu kojem se Slovenija pridružila 2004. godine.

„Postoje samo dva moguća puta: ili ostajemo u savezu i plaćamo članarinu, ili izlazimo iz saveza. Sve ostalo je populističko obmanjivanje građana“, poručio je Golob.
Njegova izjava dolazi u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp pojačava pritisak na evropske saveznike da povećaju odbrambene budžete, uz pretnje da SAD možda neće braniti one koji to ne učine, ako ih Rusija napadne.

Slovenija već godinama ne ispunjava NATO-ov cilj od minimalno 2% BDP-a za odbranu – trenutno ulaže 1,29%, među najnižim iznosima u savezu. Nova obaveza od 5% do 2035. dodatno je polarizovala javnost, posebno jer nije bilo široke javne rasprave.

Evroposlanik Matjaž Nemec iz Socijaldemokrata nazvao je Golobovu odluku „emotivnom, prenagljenom i nestrateškom“, istakavši da njegova stranka ne smatra mudrim da se u ovom trenutku otvara pitanje NATO članstva.

„Cilj od 3% bio je jedini kojem smo u vladi dali podršku kao mandat za samit u Hagu. Premijer nije imao mandat da prihvati cilj od 5%“, rekao je Nemec.

„Vrlo opasno i neodgovorno“

Kritike dolaze i iz akademskih krugova. Profesorka odbrane sa Univerziteta u Ljubljani, Jelena Juvan, optužila je vladu za neodgovorno ponašanje:

„Oni se zapravo kockaju sa budućnošću nacije, naročito imajući u vidu veličinu Slovenije i stanje naših oružanih snaga. Tako pokušavaju da rešavaju unutrašnje političke sukobe, što je neprihvatljivo.“

Politički analitičar Miro Haček smatra da Golob, koji je u visoku politiku ušao tek 2022. godine i odmah pobedio na izborima, pokazuje znake političke nezrelosti.

„Nije navikao da gubi glasanja… Ovo je prvi put u ovom mandatu da su oba koaliciona partnera glasala protiv njega“, rekao je Haček.

Populizam ili promišljena strategija?

I dok analitičari smatraju da je predlog o referendumu bio impulsivan, članovi Golobove stranke tvrde da je reč o promišljenom potezu. Evroposlanica Irena Joveva iz Pokreta sloboda rekla je da je to bila „promišljena odluka“.

„Kako se bliže parlamentarni izbori na proleće sledeće godine, tema povećanja odbrambenih izdvajanja sve više dominira političkom scenom i preti da postane sredstvo populističke mobilizacije podrške.“

„Iako znamo da naši građani nisu skloni većim izdvajanjima za odbranu, verujemo da prepoznaju bezbednosne prednosti članstva u NATO-u“, dodala je.

Istraživanja pokazuju da članstvo u NATO-u trenutno podržava samo oko polovine građana Slovenije, ali nijedna veća stranka ne zagovara napuštanje saveza – čak ni opoziciona Slovenačka demokratska stranka Janeza Janše. Jedina parlamentarna partija koja se izjašnjava za izlazak iz NATO-a jeste Levica.

„Rekao bih da je 99% ovoga motivisano unutrašnjopolitičkim razlozima i da gotovo niko u Sloveniji zapravo ne želi da izađe iz NATO-a“, ocenjuje Haček.
On i Juvan veruju da je Golob ovom izjavom zapravo otvorio kampanju za parlamentarne izbore 2026. godine. Trenutne ankete daju Janšinoj stranci 29% podrške, dok Pokret sloboda ima 20%.

"Opasan potez"

Korišćenje članstva u NATO-u kao političkog aduta za rešavanje domaćih problema moglo bi imati ozbiljne posledice, upozoravaju analitičari.

„To je opasan potez… Slovenija je jedna od članica EU sa najprijateljskijim stavom prema Rusiji. Ovo bi moglo postati idealno tle za rusko mešanje i pokušaje uticaja na ishod referenduma“, rekao je Haček.

Iako bi referendum bio savetodavan, imao bi veliku političku težinu. Ukoliko bi građani glasali protiv članstva u NATO-u, Slovenija bi mogla da se suoči sa izazovima sličnim onima koje je Velika Britanija prošla tokom Bregzita.

„To se može dogoditi. Niko to nije očekivao u Ujedinjenom Kraljevstvu. A ipak se dogodilo“, zaključio je Haček.