"Tražili su mi 5.000 evra, a znali su da bebi nema spasa"

"Meni je to bila prva trudnoća, osećala sam se kao da sam prepuštena samoj sebi. Šest meseci mazila sam stomak i razgovarala sa bebom uverena da je sve u redu, a onda su mi rekli da postoji problem i doslovno me prepustili sudbini. Svog mrtvorođenog Raula, kog sam prvi i zadnji put ugledala na patologiji, rodila sam u šestom mesecu trudnoće, nakon tri dana provedena u zagrebačkoj bolnici, okružena majkama koje grle svoje bebe i raduju se svemu dok ja ležim iznemogla. Pokušavala sam da shvatim gde je nestala humanost zdravstva i lekara", priča Zorica kroz suze.Kako prenosi 24 sata, trudnoća je tekla uredno. Svaki pregled do 21. nedelje trudnoće bio je dobar, a onda je ginekolog rekao da ne može uočiti glavicu deteta, te je Zoricu poslao na pregled u KBC Rijeka. Nakon nedelju dana čekanja napokon dolaze na red za pregled. Na tom prvom pregledu nije bilo sigurnih informacija.

Već idućeg dana, na drugom bolničkom pregledu, stigla je šokantna informacija. Detetu su ustavnovljene teške deformacije u razvoju, s dijagnozom anencefalije, odnosno nedostatka razvoja neuralne cevi, velikog mozga i lobanje."Doktor iz KBC-a Rijeka koji je vodio pregled objašnjava da detetu nema spasa i tu priča staje što se tiče njihove odgovornosti. Pozivaju se na nepostojeći zakon, što smo tek posle saznali, da se inducirani porođaj od 22. nedelje trudnoće više ne može legalno izvršiti u Hrvatskoj, te da je to eventualno moguće dogovoriti u Sloveniji, koja ima drugačije zakone, spomenuvši nam i privatnu kliniku, međutim bez pisanog traga jer zakonski, rekli su, to se ne sme savetovati", govori Vedran dodajući da im je isto to rekao i ginekolog iz Matulja.Niko im, ukratko, nije dao jasne smernice šta dalje. Skrhani, odlaze po još jedno mišljenje u riječku bolnicu, ali lekar koji ih je primio, kažu, nije želeo da ulazi u stručnost svojih kolega te je potvrdio njihovu prvobitnu odluku.

Zorica i Vedran kontaktiraju Ljubljanu, zahvat košta 5.000 evra, očajni su i prepušteni sami sebi. A onda, bez mnogo nade, odlučuju otići u zagrebačku Kliniku za ženske bolesti i porode u Petrovoj. Tamo su, tvrde, lekari ostali zatečeni svim prethodnim zbivanjima, te su im rekli da zakon na koji se pozivaju riječki lekari naprosto - ne postoji. Na kraju su lekari u Petrovoj obavili inducirani porođaj, odnosno prekid trudnoće.Doc. dr. Gordan Zlopaša, načelnik Zavoda za perinatalnu medicinu u Petrovoj, nije želeo da komentariše konkretan slučaj, ali je objasnio kakva je uobičajena praksa u ovakvim situacijama. Kako je rekao, prvih deset nedelja trudnoće gleda se kao period u kom žena samoinicijativno može da prekine trudnoću, ali posle tog perioda za svaki prekid mora da postoji dopuštenje etičke komisije bolnice. Ako postoje neoborivi medicinski dokazi da su anomalije ploda nespojive sa životom, prekid trudnoće može se obaviti i nakon 23. nedelje (koji se inače smatra granicom preživljavanja prevremeno rođene dece). Odluku o tome donosi etička komisija bolnice, koje razmatra slučaj svake pacijentkinjepojedinačno. Na odluku postoji i mogućnost žalbe.BONUS VIDEO:https://www.youtube.com/watch?v=iBRkAvEy5L8***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram