Bez Srbije u Trampovom „Odboru za mir“? Ko je pozvan, a ko neće da bude deo velikog projekta

Iako je javnosti predstavljen kao fleksibilnije i efikasnije telo za rešavanje sukoba, Odbor za mir već na samom početku izaziva sumnje da Vašington pokušava da uspostavi alternativu postojećem međunarodnom poretku, sa SAD i samim Trampom u njegovom središtu.

Kako su preneli američki mediji, Tramp je tokom januara uputio pozive liderima oko 60 zemalja sveta da se priključe ovom telu, uz ponudu stalnog članstva za one države koje uplate milijardu dolara u fond kojim, prema nacrtu povelje, upravlja predsedavajući odbora – lično Donald Tramp.

Od Gaze do globalne ambicije

Iako Bela kuća Odbor za mir predstavlja kao instrument za nadgledanje obnove ratom razorene Gaze, koreni ove inicijative sežu znatno dalje. Sam koncept prvi put je izneo Tramp još u septembru 2025. godine, u jeku pregovora o okončanju rata između Izraela i Hamasa. Ideja je ubrzo dobila međunarodni okvir kroz Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 2803, koju su Sjedinjene Države izradile, a Savet bezbednosti usvojio u novembru 2025. godine, dajući Odboru mandat da podrži administraciju, obnovu i ekonomski oporavak Gaze.

Međutim, nacrt povelje, koji je u javnost dospeo sredinom januara, gotovo da i ne pominje Gazu. Umesto toga, govori se o „promociji stabilnosti, zakonite vlasti i trajnog mira u oblastima pogođenim ili ugroženim sukobima“, što je među diplomatama protumačeno kao jasan signal da Tramp Odbor vidi kao trajni mehanizam za globalne krize – od Bliskog istoka do Evrope i Azije.

Kako je formiran Odbor za mir

Proces formiranja Odbora pratio je niz diplomatskih susreta. Još u oktobru 2025. godine, bivši britanski premijer Toni Bler – danas jedan od ključnih ljudi u Trampovom timu – razgovarao je u Jordanu sa palestinskim rukovodstvom o međunarodnoj upravi nad Gazom. Dva dana kasnije, Tramp je objavio da je „rat završen“ i najavio skoro formiranje Odbora za mir.

U januaru ove godine postalo je poznato da je za generalnog direktora Odbora izabran Nikolaj Mladenov, bivši specijalni koordinator UN za Bliskoistočni mirovni proces, koji je već održao sastanke sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i palestinskim zvaničnicima.

Sam Tramp je 15. januara 2026. godine zvanično objavio osnivanje Odbora, poručivši da je reč o „najvećem i najprestižnijem telu ikada formiranom“.

Pored njih, Tramp je imenovao i nekoliko bliskih saradnika i političkih saveznika za članove Odbora. Među njima su američki državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof, kao i Džared Kušner, Trampov zet i američki biznismen. Član Odbora je i bivši britanski premijer Toni Bler.

Ko je prihvatio, ko okleva, a ko rekao „ne“

Do sada je nekoliko država potvrdilo učešće u Odboru za mir. Među njima su Sjedinjene Države kao predsedavajući, ali i Argentina, Kanada, Albanija, Kazahstan, Paragvaj, Uzbekistan i Vijetnam. Za sad Srbija nije na spisku. Posebnu pažnju izazvala je odluka Argentine, čiji je predsednik Havijer Milej poziv ocenio kao „čast“ i dokaz bliskog ideološkog savezništva sa Trampom.

Kanadski premijer Mark Karni potvrdio je da je u principu saglasan sa idejom Odbora, ali je naglasio da su detalji o funkcionisanju i finansiranju još u razradi. Albanija je, s druge strane, otvoreno prihvatila poziv, a premijer Edi Rama ocenio ga je kao „veliko međunarodno priznanje“.

Pozive su dobile i gotovo sve ključne sile i regionalni akteri – uključujući Kinu, Rusiju, Indiju, Japan, Izrael, Tursku, Saudijsku Arabiju, Veliku Britaniju, Ukrajinu, kao i samu Evropsku uniju. Kremlj je potvrdio da je ruski predsednik Vladimir Putin pozvan i da Moskva razmatra ponudu, dok je više evropskih prestonica odlučilo da zasad ćuti, svesno političke osetljivosti odnosa sa Vašingtonom.

Ipak, nisu svi odgovorili potvrdno. Francuska je otvoreno odbila da se priključi Odboru za mir, što je dodatno pogoršalo već zategnute odnose između Trampa i predsednika Emanuela Makrona. Poziv je odbio i Azerbejdžan, bez javnog obrazloženja.

Tramp u centru sistema

Prema nacrtu povelje, Odbor za mir ima složenu strukturu sa tri nivoa: glavni odbor sastavljen od lidera država, izvršni odbor fokusiran na diplomatiju i investicije, i poseban Izvršni odbor za Gazu koji bi upravljao privremenom administracijom teritorije. Ipak, ključna tačka ostaje činjenica da Donald Tramp ima poslednju reč u gotovo svim pitanjima – od pozivanja članova do tumačenja povelje i prava veta na odluke.

Kritičari upozoravaju da takva koncentracija moći, uz finansijski model u kojem se stalni status faktički kupuje, predstavlja radikalan odmak od dosadašnjih multilateralnih principa.

Skepsa i kritike

Bivši američki diplomata Aron Dejvid Miler ocenio je da Odbor za mir deluje više kao politički performans nego kao realan mehanizam za rešavanje sukoba. Slične kritike dolaze i iz akademskih krugova, gde se upozorava da u samom vrhu nove strukture nema palestinskih predstavnika, uprkos tome što je Gaza formalni povod za njeno osnivanje.

U Ujedinjenim nacijama reakcije su uzdržane, ali među diplomatama postoji bojazan da bi Odbor za mir mogao dugoročno da potkopa autoritet UN, naročito ako preraste u stalno globalno telo.